Partizan je kao šampion Jugoslavije stekao pravo da zaigra u Kupu evropskih šampiona u sezoni 1963/64. U ekipi su se našli golman Milutin Šoškić, Ljubomir Mihajlović, Vladica Kovačević, Mustafa Hasanagić i Milan Galić, igrači koji će 1966. godine igrati finale ovog takmičenja u Briselu.

“Crno-beli” su u preliminarnom kolu ukupnim rezultatom 6:1 (3:0 i 3:1) savladali kiparski Anortozis iz Famaguste. Podsetimo, Kipar je imao suverenitet nad kompletnim ostrvom sve do invazije Turske 1974. godine. Nakon toga Famagusta je potpala pod tursku kontrolu, a klub se preselio u Larnaku.

Nakon što je u prvom kolu bez većih problema apsolviran i luksemburški Ženes Eš (1:2 i 6:2), Partizan je u četvrtfinalu morao na silni italijanski Inter, ekipu koju je sa klupe vodio legendarni Helenio Herera.

Argentinski fudbalski stručnjak je odigrao ključnu ulogu u promociji “katenaća” (u prevodu sa italijanskog – “bravica na vratima”) – fudbalske taktike koja stavlja akcenat na odbrani i orijentiše se na kontranapade.

Ovaj sistem igre uveo je poziciju “libera” ili “čistača”, igrača koji se nalazi ispred golmana. Njegova uloga je da kontroliše prostor iza saigrača u zadnoj liniji i pravovremeno reaguje kako bi popunio “rupe” u odbrambenom zidu …

Prvi meč odigran je 26. februara 1964. godine na stadionu JNA pred oko 40 hiljada gledalaca.

Očekivano, zbog čvrste odbrane gostiju, domaćini nisu mogli ni da priđu golu Đulijana Sartija. Prvi ozbiljniji pokušaj imao je Inter – Brazilac Žair da Kosta je iskoristio grešku defanzivca Dragoslava Jovanovića i šutirao, ali je Milutin Šoškić dobro reagovao.

“Crno-beli” su tek u drugom delu prvog poluvremena ozbiljnije zapretili Interu, ali je odbrana gostiju bez većih problema zaustavila pokušaje Vladimira Kovačevića, Milančeta Galića i Zorana Miladinovića.

Inter je poveo već u četvrtom minutu nastavka. Žair je odigrao “dupli” pas sa Sandrom Macolom i iz neposredne blizine matirao Šoškića.

Partizan nije uspeo da materijalizuje terensku nadmoćnost, ali je zato na drugoj strani Macola u 89. minutu bio znatno konkretniji – nakon solo-prodora je postavio konačnih 2:0.

Revanš-meč je odigran 4. marta na stadionu “San Siro” u Milanu, pred 45 hiljada gledalaca.

Domaćini su poveli sa 2:0 golovima Marija Korze u 25. i Žaira u 42. minutu.

Početkom drugog dela u sudaru sa Miladinovićem povređen je Đakinto Faketi. S obzirom da tada još nisu bile omogućene izmene igrača, Inter je do kraja igrao sa desetoricom, što je Partizan pokušao maksimalno da iskoristi.

Mane Bajić je u 68. minutu smanjio na 2:1, a Partizan je u 85. minutu mogao do izjednačenja. U jednom napadu šutirali su iz neposredne blizine Kovačević i Galić, ali su oba njihova pokušaja bila neuspešna …

Kovačević, dakle, nije zatresao mrežu u dvomeču protiv Intera, ali je sa sedam golova ipak ostao najbolji strelac Kupa evropskih šampiona za sezonu 1963/64.

Inter je u polufinalu eliminisao dortmundsku Borusiju ukupnim rezultatom 4:2 (2:2 i 2:0). U finalu, na bečkom “Prateru”, 27. maja, Hererov “katenaćo” stekao je svetsku afirmaciju jer je u potpunosti neutralisao atomski napad Reala, koji je do tada u osam utakmica postigao čak 27 golova. Inter je do trofeja došao pobedom od 3:1.

Dominacija ekipe iz Milana u Evropi nastavljena je i sledeće sezone.