Prvi posleratni Svetski kup bez “plavih”

Slavlje igrača Francuske posle trijumfa nad Jugoslavijom

Jugoslavija je nakon Drugog svetskog rata s pravom smatrana fudbalskom silom globalnih razmera jer je bila redovni učesnik svetskih prvenstava, na kojima je tada učestvovalo 16 nacionalnih selekcija. Naš izabrani tim nije propustio svetske kupove 1950 (peto mesto), 1954 (osmo mesto), 1958.(osmo mesto) i 1962. godine (četvrto mesto).

Međutim, crni oblaci nadvili su se nad jugoslovenskim reprezentativnim fudbalom nakon Čilea 1962. godine i “plavi” su propustili dve uzastopne smotre najboljih svetskih fudbalskih reprezentacija – u Engleskoj 1966. i Meksiku 1970. godine.

Do dezintegracije SFR Jugoslavije, fudbalska selekcija je učestvovala na svakom drugom svetskom kupu – 1974. u Nemačkoj, 1982. u Španiji i 1990. u Italiji.

Jugoslavija je za Svetski kup 1966. godine upala u Treću kvalifikacionu grupu sa Francuskom, Norveškom i Luksemburgom. Procena je bila da “plavi” imaju velike šanse da se peti put uzastopno plasiraju na finalni turnir s obzirom da u susretima sa najljućim rivalom u grupi Francuskom “plavi” do tada nikada nisu izgubili službeni meč.

Prvi službeni susreti Jugoslavije i Francuske odigrani su 1949. godine u okviru kvalifikacija za učešće na Svetskom kupu u Brazilu. Nakon remija 1:1 u mečevima u Beogradu i Parizu, odigrana je “majstorica” u Firenci. Naši su se trijumfom od 3:2 plasirali na svetsko prvenstvo.

Četvrti službeni susret desio se na Svetskom kupu u Švajcarskoj 1954. godine – Jugoslavija je slavila sa 1:0. Četiri godine kasnije na Svetskom kupu u Švedskoj ponovo su naši bili bolji – 3:2.

Da su nam Francuzi stare mušterije pokazalo je i polufinale Kupa nacija 1960. godine. Jugoslavija je izašla kao pobednik iz utakmice dramatičnih preokreta, nakon 90 minuta bilo je 5:4.

Tradicija se nastavila i u prvom susretu ove dve selekcije u kvalifikacijama za Englesku, “Plavi” su golom Milana Galića u Beogradu 18. aprila 1965. godine slavili sa minimalnih 1:0 …

Veliki kiks u norveškom Oslu značajno je odredio sudbinu jugoslovenske selekcije u kvalifikacijama, iako se činilo da “plavi” dva kola pre kraja i dalje drže sve u svojim rukama. Bili su bodovno izjednačeni sa liderom na tabeli Francuskom i u slučaju povoljnog ishoda protiv “galskih petlova” u Parizu, izabranici selektora Aleksandra Tirnanića-Tirketa bi trijumfom nad Norveškom u Beogradu u poslednjem kolu vizirali pasoš za put na finalni turnir.

Za Francuze je meč 9. oktobra 1965. godine na “Parku prinčeva” značio – biti ili ne biti. Njihov nacionalni tim je propustio prethodno svetsko prvenstvo i javnost nije bila spremna na novi debakl. Ulaznice za meč decenije su se “ispod ruke” prodavale po petostruko višoj ceni, a čak je i predsednik Pete Republike Šarl de Gol dao javnu podršku svojim fudbalerima. Na tribinama se okupilo preko 35 hiljada gledalaca, koji su pevanjem “Marseljeze” nosili svoje igrače …

Umesto Ivona Duiza, u francuski tim uskočio je Filip Gonde i upravo je taj igrač u 77. minutu postigao gol vredan plasmana na Svetski kup. Bio je to solo-prodor napadača Nanta pored indiferentne odbrane gostiju nakon kojeg je usledio silovit udarac sa 15-ak metara. Golman Šoškić se našao na streljani i bio je nemoćan.

Kapiteni ekipa Marsel Arteleza i Milan Galić na centru terena, u sredini je glavni arbitar Danac Valdemar Hansen

Kapiteni ekipa Marsel Arteleza i Milan Galić na centru terena, u sredini je glavni arbitar Danac Valdemar Hansen

Naši su veći deo susreta bili u inferiornoj poziciji, u njihovoj igri nije bilo ni želje, ni snage. Centarfor Galić je u napadu bio usamljen i nije dobijao upotrebljive lopte. Možda bi sve izgledalo drugačije da je Dragoslav Šekularac sa šest metara iz idealne pozicije doveo Jugoslaviju u vođstvo.

Francuzi su naročito u drugom poluvremenu mogli da slave i ubedljivije, a danski sudija Valdemar Hansen im je poništio dva pogotka.

Pobedonosni pogodak Filipa Gondea

Pobedonosni pogodak Filipa Gondea

Domaćini su silovito ulazili u svaki duel, a kapiten “trikolora” Marsel Artelesa je početkom drugog poluvremena pogibeljno startovao na Šekularcu. Nakon toga su eksplodirale strasti kako na terenu, tako i u publici, pa su sa tribina prema našim igračima počeli da lete predmeti različite tvrdoće – od kora južnog voća i zgužvanog papira do staklenih flaša.

Beskompromisnost francuskih defanzivaca osetili su i drugi naši igrači – Galić, Velibor Vasović, Vinko Kuci … Tako izranjavani, oni nisu mogli da napuste teren jer tada još nije postojala mogućnost zamena igrača.

Tako je neuspešno završena misija “plavih” zvana “Engleska 1966”. Prvi put nakon Drugog svetskog rata, Jugoslavija nije bila učesnik Svetskog kupa …

Podelite ...

Ostavite komentar