Abeceda Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu (3)

Hokej u Sarajeva

Osim sportista, Sarajevo za vreme Igara pohodili su i poznati gosti iz sveta: od švedskog kraljevskog para – kraljice Silvije i kralja Gustava, norveškog kralja Olafa, engleske princeze Ane, preko poznatog holivudskog glumca Kirka Daglasa, pa do kontroverznog meksičkog istraživača i arheologa Salinasa Prajsa, koji je tada zagolicao maštu Jugoslovena tezom da je drevna Troja bila u stvari smeštena na desnoj obali Neretve, u mestu Gabela, na pola puta između Čapljine i Metkovića.

Američki kantri-pevač Džon Denver takođe je posetio Sarajevo. Štaviše, spevao je i prigodne pesmice povodom Igara.

Osim što je Jugoslavija bila prva socijalistička zemlja-domaćin zimskih olimpijskih igara, Sarajevo je ušlo u istoriju i po tome što se na zimskim olimpijskim igrama prvi put pojavio i jedan tamnoputi skijaš. Bio je to Senegalac Lamine Gueje.

L

Lokacije borilišta na kojima su se odvijala takmičenja, za razliku od ranijih zimskih olimpijskih igara, nisu bile toliko međusobno udaljene.

Takmičenja su održavana u gradu i na okolnim planinama. Lokacije u centru Sarajeva bile su ledena dvorana “Zetra” (umetničko klizanje, finale hokeja), klizalište “Zetra” (brzo klizanje) i hala “Skenderija” (hokej).

Na planini Bjelašnica održana su takmičenja u alpskom skijanju za muškarce, a na Jahorini su učestvovale alpske skijašice.

Na Velikom polju na Igmanu održana su takmičenja u skijaškom trčanju, nordijskoj kombinaciji (skijaško trčanje) i biatlonu.

Na velikoj (90 metara) i maloj (75 metara) skakaonici na Malom polju na Igmanu organizoavana su takmičenja u skijaškim skokovima i nodijskoj kombinaciji (skokovi).

Najzad, bob i sankanje održani su na stazi u Trebeviću.

LJ

Najmlađa jugoslovenska olimpijka 15-godišnja Mateja Svet

Najmlađa jugoslovenska olimpijka 15-godišnja Mateja Svet

Ljubljana je dala najviše jugoslovenskih olimpijaca – čak njih 25 od 72 rođeni su u Ljubljani: Igor Beribak (hokej), Marjan Gorenc (hokej), Dejan Burnik (hokej), Jože Kovač (hokej), Andržej Vidmar (hokej), Matjaž Sekelj (hokej), Blaž Lomovšek (hokej), Tomaž Lepša (hokej), Vojko Lajovec (hokej), Tatjana Smolnikar (skijaško trčanje), Andreja Smekar (skijaško trčanje), Metka Munih (skijaško trčanje), Jože Klemenčič (skijaško trčanje), Janez Kršinar (skijaško trčanje), Veronika Šarec (alpsko skijanje), Nuša Tome (alpsko skijanje), Mateja Svet (alpsko skijanje), Anja Zavadlav (alpsko skijanje), Tomaž Cerkovnik (alpsko skijanje), Vasja Bajc (skijaški skokovi), Miran Tepeš (skijaški skokovi), Primož Ulaga (skijaški skokovi), Jure Velepec (biatlon), Marjan Vidmar (biatlon) i Andrej Lanišek (biatlon).

M

Mediji su okupirali Sarajevo tih dana. Sa Olimpijskih igara izveštavalo je preko 7.393 predstavnika sredstava javnog informisanja iz čitavog sveta – 2.363 iz štampanih medija i 5.030 iz elektronskih.

Zabeleženo je prisustvo 67 radio i TV kompanija koje su emitovale 514 sati TV programa, koji je, procenjuje se, odgledalo oko dve i po milijarde gledalaca širom sveta.

N

Najbolje do tada organizovane igre, izjavio je predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Huan Antonio Samaran u govoru na zatvaranju Igara 19. februara 1984. godine.

Špancu su ovo bile prve igre na mestu predsednika MOK-a. Na tu funkciju je imenovan na 83. sednici MOK-a od 15. do 18. jula 1980. godine, uoči Igara u Moskvi 1980. godine, ali je na dužnost stupio po njihovom završetku. Za vreme njegovog mandata Igre su omasovljene, komercijalizovane i uključeni su profesionalci … Po njemu je i “Zetra” preimenovana u Olimpijsku dvoranu “Huan Antonio Samaran”.

NJ

Njujork Tajms, ugledni američki dnevnik, preko svog izveštača sa lica mesta Dejva Andersona, obaveštavao je domaću javnost 15. februara o prvoj medalji Jugoslavije na zimskim olimpijskim igrama.

Primećujući kako je taj uspeh izazvao erupciju oduševljenja i povećanu konzumaciju nacionalnog pića – šljivovice, Anderson je istakao da je zemlja domaćin potpuno zaslužila tu radost, jer je sjajno organizovala Igre, uprkos mnogim skeptičnim predviđanjima.

Prema njemu, Jugoslavija je mnogo bolje organizovala Igre nego njegov Lejk Plesid četiri godine ranije. I to uprkos skoro četvorodnevnoj snežnoj oluji koja je pogodila Sarajevo odmah nakon otvaranja Igara.

Novinar je iskazao i svoje oduševljenje gostoprpimljivošću domaćina, navodeći primer jednog gosta Sarajeva, koji je ušao u nešto što je pomislio da je taksi u želji da se preveze do pres-centra u Skenderiji. Tokom vožnje primetio je neku tašnu na zadnjem sedištu i rekao je vozaču da ju je sigurno zaboravio prethodni putnik.

– Ne, to je moja tašna – odgovorio je vozač. – Krenuo sam sa posla kući, samo sam se zaustavio da vas odvezem tamo gde želite.

Putnik je bio iznenađen jer ovakvu besplatnu uslugu ne bi mogao da očekuje u svojoj zemlji, pisao je tih dana američki novinar.

O

Olimpijski plamen nije prvi put boravio u Jugoslaviji 1984. godine. Baklja je prolazila ukupno tri puta – za Igre 1936. godine u Berlinu, za Igre 1972. godine u Minhenu i, naravno, za Zimske olimpijske igre 1984. u Sarajevu.

Najdramatičniji prolazak bio je prvi, a povod je bila Rezolucija koju je potpisalo 100 uglednih sportista i javnih ličnosti da se bojkotuju Igre u Berlinu. Rezultat toga bili su protesti u velikom broju mesta u Jugoslaviji kroz koje je pronošen olimpijski plamen. Najburniji su bili oni u Banjaluci, gde je morala da interveniše i policija.

Olimpijska baklja za Igre u Minhenu imala je 6.200 nosilaca, a prešla je 5.532 kilometara. Krenula je iz Atine i išla preko Soluna, Istanbula, Varne, Bukurešta, Beograda, Budimpešte, Beča …

Putovanje baklje za ZOI 1984. počelo je u grčkoj Olimpiji, a baklja je potom avionom stigla u Dubrovnik. Ukupna udaljenost koju je baklja prošla kroz Jugoslaviju iznosila je 5.289 kilometara. Baklju je nosilo čak 1.600 ljudi.

Prenos Vatre je iz Dubrovnika obavljen u dva pravca: Istočnom (dugom 2.602 kilometra) i Zapadnom (2.687 kilometara) rutom, obišavši sve krajeve Jugoslavije, posećujući glavne gradove, istorijska mesta vezana za razvoj olimpizma i sporta u Jugoslaviji, sportske centre … Specijalna baklja i uniforma za nosioce bili su poklon sponzorske kompanije “Mizuno”, a prevožena je u adaptiranim vozilima “Micubiši”.

Od većih gradova, Istočni pravac je na putu do Sarajeva prošao kroz Titograd (današnju Podgoricu), Prištinu, Skoplje, Niš, Beograd, Suboticu, Osijek, Novi Sad, Šabac, Brčko i Tuzlu, dok je Zapadni pravac “overio” Mostar, Split, Šibenik, Zadar, Rijeku, Pulu, Kopar, Ljubljanu, Jesenice, Kranj, Maribor, Zagreb, Banja Luku, Zenicu …

P

Ajdin Pašović sa olimpijskom bakljom ispred "Skenderije"

Ajdin Pašović sa olimpijskom bakljom ispred “Skenderije”

Pašović Ajdin, odrastao na skijaškim terenima Pala i Jahorine, bio je prvi jugoslovenski zimski olimpijac van Slovenije. Ajdin je na jugoslovenskoj smučarskoj sceni zablistao sedamdesetih godina, kada je kao član Sarajevskog smučarskog kluba, nakon pobeda u juniorskoj i omladinskoj konkurenciji, sedamdeset pete postao državni prvak u spustu.

Godinu kasnije izborio je mesto i u olimpijskoj reprezentaciji Jugoslavije i na Zimskim olimpijskim igrama u Inzbruku zauzeo 41. mesto.

Upravo je Pašović u utorak, 7. februara 1984. godine, bio poslednji nosilac olimpijskog plamena. Prethodno na Vracama su se sastale dve olimpijske baklje, koje su se kretale istočnim i zapadnim delovima zemlje, da bi potom sjedinjena olimpijska baklja krenula sarajevskim ulicama prema Skenderiji.

Ajdin je tačno u 17 sati zapalio olimpijski plamen na platou ispred Skenderije.

Posle toga, održan je prigodan kulturno-umetnički program, u kome su učestvovali Zdravko Čolić i Neda Ukraden. Prisutne je na svim svetskim jezicima pozdravila i velika maskota Vučka, a polusatna svečanost završena je velikim vatrometom.

Podelite ...

Ostavite komentar