Olimpijske igre modernog doba

Začetnik olimpijskih igara modernog doba Pjer de Kuberten

Baron Pjer de Kuberten (na slici), francuski pedagog, najzaslužniji je za obnavljanje olimpijskih igara, koje su održavane u antičkoj Grčki u periodu od 776. godine pre nove ere do 393. godine nove ere. Bio je osnivač Međunarodnog Olimpijskog komiteta i njegov predsednik od 1896. do 1925. godine.

Prve Olimpijske igre modernog doba održane su 1896. godine u Atini. Učestvovalo je oko 280 takmičara iz 13 zemalja, koji su se borili u devet sportova: lakoj atletici, dizanju tereta, rvanju, mačevanju, streljaštvu, biciklizmu, gimnastici, plivanju i tenisu.

U Atini je održana i prva trka maratona u znak sećanja na ratnika Filipidesa koji je po predanju, pretrčao preko 40 kilometara, od Maratonskog polja do Atine, da bi javio vest o pobedi Grka u bici protiv Persijanaca 490. godine pre n.e., nakon čega je izdahnuo zbog iscrpljenosti.

U trci je trijumfovao domaći atletičar Spiridon Luis, koji je osim zlatne medalje, dobio i epitet heroja nacije.

De Kuberten je tvorac ne samo modernog olimpizma, vec i kreator jednog od simbola tih Igara – olimpijske zastave.

Kao temelj mira među ljudima izabrao je belu boju pozadine. A, zatim, pet neraskidivo povezanih krugova različite boje, koji simbolišu pet kontinenata.

Olimpijska zastava se prvi put pojavila na Olimpijskim igrama u Antverpenu 1920. godine.

Na kongresu u Parizu 1894. godine osnovan je Međunarodni Olimpijski komitet. Prvi predsednik bio je Grk Dimitros Vikelas (1894-96), nasledio ga je Baron Pjer de Kuberten (1896-1925), a zatim su sledili: Belgijanac Latur (1925-42), Šveđanin Edstrem (1946-52), Amerikanac Brandejdž (1952-1972) i Irac Lord Kilanin (1972-1980). Od njega je funkciju preuzeo Španac Huan Antonio Samaran, koji je na čelu Komiteta bio do 2001. godine. Aktuelni predsednik Međunarodnog Olimpijskog komiteta je Belgijanac Žak Rog.

Podelite ...

Ostavite komentar