Heroji olimpijskih igara

Larisa Latinjina

Američki plivač Majkl Felps je rekorder po broju osvojenih olimpijskih medalja. Učestvujući na olimpijskim igrama u Atini (2004), Pekingu (2008) i Londonu (2012), osvojio je 22 medalje – 18 zlatnih i po dve srebrne i bronzane.

Felps je rekorder i po broju osvojenih zlatnih medalja na jednim olimpijskim igrama. Američki plivač je u Pekingu osvojio osam zlatnih medalja. Jednu zlatnu medalju manje osvojio je takođe Amerikanac, i takođe plivač – Mark Špic, na Letnjim olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu.

Treće mesto sa po šest zlatnih medalja na jednim olimpijskim igrama dele Felps (OI u Atini 2004. godine), ruski gimnastičar Vitalij Šerbo (1992. godine u Barseloni) i istočnonemačka plivačica Kristin Oto (Seul 1988. godine).

Sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina (na gornjoj slici) je sa 18 medalja druga na listi sportista koji su osvojili najviše olimpijskih medalja. Na Igrama 1956, 1960. i 1964. godine, Latinjina je, što u pojedinačnoj konkurenciji, što ekipno, zaslužila devet zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane medalje.

Treći je finski trkač na duge pruge Pavo Nurmi sa 12 medalja (9,3,0), četvrti je Mark Špic sa 11 (9,1,1), a peti američki atletičar Karl Luis sa 10 osvojenih medalja (9,1,0).

Džesi Ovens

Džesi Ovens

Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine odvijale su se u znaku promocije “nove” Nemačke pod vlašću nacional-socijalističke partije Adolfa Hitlera. Igre su trebale da dokažu superiornost arijevske rase i na polju fizičke snage i spretnosti.

Uprkos željama nacista, berlinske Olimpijske igre obeležio je jedan tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens. On je osvojio četiri zlatne medalje – na 100 i 200 metara, skoku u dalj i trci štafeta 4×100 metara – i jedanaest puta obarao svetske rekorde.

Karl Luis je u Los Anđelesu 1984. godine dostigao podvig svog idola Ovensa, osvojivši četiri zlatne medalje u istim disciplinama – trkama na 100 i 200 metara, skoku u dalj i štafeti 4×100 metara.

Četiri godine kasnije, u Seulu svoju riznicu medalja obogatio je sa još dve zlatne – na 100 metara (posle diskvalifikacije Bena Džonsona) i u skoku u dalj, i jednom srebrnom medaljom – na 200 metara.

Karl Luis

Karl Luis

U Barseloni 1992. godine ponovo je najbolji u skoku u dalj, a kao član američke štafete 4×400 metara osvaja i osmu zlatnu medalju.

Konačno, u Atlanti 1996. godine, Luis po četvrti put uzastopno trijumfuje u skoku u dalj, čime je svoj skor osvojenih medalja zaključio brojem od devet zlatnih i jednom srebrnom medaljom.

Finac Pavo Nurmi, najuspešniji dugoprugaš dvadesetih godina XX veka, osvojio je na Igrama 1920, 1924. i 1928. godine ukupno šest zlatnih medalja. Bio je bez prave konkurencije na 5.000 i 10.000 metara i vlasnik svetskih rekorda na svim dužim prugama.

Mark Špic, američki plivač, prvi je sportista koji je na jednim olimpijskim igrama uzeo sedam zlatnih medalja. Osim što je osvajao prva mesta, u svih sedam finala je obarao i svetske rekorde, u pojedinačnoj konkurenciji ili kao član pobedničkih štafeta.

Emil Zatopek, ili “češka lokomotiva”, kako su ga zvali, jedini je atletičar koji je uspeo da na jednim olimpijskim igrama (u Helsinkiju 1952. godine), osvoji zlatne medalje u najtežim trkačkim disciplinama – na 5 i 10 hiljada metara i u maratonu. Uz to, Zatopek je istrčao nove olimpijske rekorde u trkama na 5 i 10 hiljada metara, dok je u maratonu postigao najbolji rezultat svih vremena.

Emil Zatopek

Emil Zatopek

Bob Bimon, američki skakač u dalj, postavio je na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine neverovatan svetski rekord doskočivši do 8.90 metara. Ovim skokom Bimon je premašio dotadašnji svetski rekord sovjetskog “daljaša” Ter-Ovanesjana za više od pola metra, tačnije za 55 centimetara!

U svojoj daljoj karijeri, Bimon nikada nije skočio ni blizu svog fenomenalnog rezultata, opravdavajući se čestim povredama kolena.

Njegov svetski rekord oborio je tek 23 godine kasnije njegov zemljak Majk Pauel.

Rumunka Nađa Komaneći je na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine ušla u istoriju svetskog sporta kao prva gimnastičarka koja je za jednu vežbu dobila čistu “desetku”. Četrnaestogodišnja Komaneći je u kanadskom gradu osvojila dve zlatne medalje i zaslužila ukupno sedam maksimalnih ocena.

Podelite ...

Ostavite komentar