Na Evropskom bokserskom prvenstvu u tadašnjem istočnonemačkom gradu Haleu 1977. godine, Ace Rusevski je osvojio zlatnu medalju u lakoj kategoriji. U izdanju zagrebačkog sportskog magazina “Sportske novosti” od 10. juna 1977. godine objavljen je tekst o velikom uspehu najboljeg makedonskog boksera svih vremena.
Donosimo odlomak iz članka.
“Tih je dana u DR Nemačkoj objavljena vest da je zaključeno planiranje zajedničkog leta u svemir sovjetskog “Saljuta” i američkog satelita “Spejs šatla”, list “Nojes Dojčland” je – prenoseći informaciju sovjetske agencije TASS – objavio vest o nesreći sovjetskog aviona IL 62 pri sletanju u Havani, u DR Nemačkoj je boravio prvi sekretar Centralnog komiteta Poljske ujedinjene radničke partije Edvard Gierek, a najavljen je i dolazak rumunskog premijera Nikolae Čaušeskua, Erih Honeker je primio japanske industrijalce, proglašen je najbolji omladinski kolektiv u zemlji u okviru “Dana omladinskih brigada” …
U isto vreme na jugu zemlje, u industrijskom središu Haleu, na reci Sale, okupili su se mladi evropski sportisti na kontinentalnom prvenstvu u boksu.
Među onima koji su sa nestrpljenjem očekivali vesti iz Halea bili su i stanari kumanovskog dvosobnog stana u ulici 11. oktomvri 39, Ruse Rusevski, njegova žena Rada i kći Dragica. Sin Ruse Rusevskog, Ace, unapred je proglašen jednim od glavnih oslonaca jugoslovenske reprezentacije na osmodnevnoj kontinentalnoj bokserskoj smotri.
S radošću, posle prvih Acinih uspeha, u mirnu makedonsku porodicu u Kumanovu uvlačilo se i nestrpljenje s nervozom: Hoće li Ace do zlata?
Pod svodom “Ajsporthale” moderne dvorane ukrašene rozetama i opremljene svim uređajima koji su pomogli brigadama stručnjaka da uspešno organizuju veliku predstavu, a novinarima da obaveste svet o dešavanjima – Ace je nizao pobedu za pobedom.
Detalj sa finalnog meča Rusevski (desno) – Zornov
Bez puno muke je pretukao Turčina Hasana Oguza.
Onda se u četvrtfinalu isprečila bokserska veličina, Poljak Ričard Tomčik.
– To mi je bio najteži protivnik. Iskusan, opasan, snažnog udarca. Bio sam odlično pripremljen, pa ni taj Tomčik nije mogao da mi naudi – govorio je posle finala tek šezdeset kilograma teški Ace.
Rene Veler iz SR Nemačke došao je zatim, u polufinalu, kao žrtveno jagnje.
– Kad sam tabao “strašnog” Tomčika, što da ne “tabam” i tog Velera? – uzvraćao je Ace novinarima na pitanje šta očekuje u polufinalu.
Bogatiji bokserskim znanjem nego rečitošću, uoči borbe za zlatnu medalju, samo se smeškao, što je trebalo da bude znak samouverenosti.
– Što da ga ne “tepam” (žargonski bismo s makedonskog preveli “tabam” ili bijem)? Ne znam samo da li da pravim masakr ili spektakl!
Na ringu smo videli kombinaciju masakra i spektakla.
Ostao je dosledan nadimku “Ace tepač”. Sve će on “tabati”. Kod njega druga kombinacija nije dolazila u obzir.
“Tepanje” je njegov zanat.
U Hale je došao sa reputacijom osvajača bronzane olimpijske medalje iz Montreala, a posle serije pobeda, uključujući i finalnu protiv Kristijana Zornova, 25-godišnjeg traktoriste iz istočnonemačkog grada Šverina, otišao sa pobedničkim pojasom i zlatnom medaljom.
Prijatelje boksa je podsetio na amaterske dane Mate Parlova. Brz i tačan u napadima, još hitriji pri uzmicanju i izbegavanju opasnosti, na ringu se osećao poput ribe u vodi. To je njegov pravi element.
Boksovao je zaista atraktivno. Pokazao se sjajnim napadačem, dobrim strategom, strpljivim i upornim kad je trebalo podneti protivničke udarce …”
