Skačite kao Steka!

Nenad Stekić

Razvoj trenažnih tehnika na osnovu akumuliranih višedecenijskih iskustava omogućio je eksplozivni napredak u nekim atletskim disciplinama, naročito sprinterskim.

Na Prvom svetskom prvenstvu 1983. godine u Helsinkiju Karl Luis trijumfovao je u finalnoj trci na 100 metara u vremenu 10,07 sekundi.

A koliko je taj rezultat skroman za današnje uslove svedoči činjenica da bi se legendarni Amerikanac 32 godine kasnije, u finalu Svetskog šampionata u Pekingu 2015. godine, plasirao iza poslednjeplasiranog Kineza Su Bingtjana, koji je 100 metara pretrčao za 10,06.

Međutim, rekordi u brojnim disciplinama “kraljice sportove” odolevaju već godinama, pa i decenijama, a u nekima su najbolji rezultati na velikim takmičenjima čak slabiji nego ranije.

Slikovit primer je muški skok u dalj.

Prvi zvanično zabeležen svetski rekord u vlasništvu je Britanca Bulera, koji je 1862. godine skočio 6,38 metara. Irac Džon Lejn je 1874. godine prvi preskočio granicu od sedam metara – 7,05. Jedan od najdugovečnijih rekorda je onaj Irca Pitera O’Konora, koji je 5. avgusta 1901. godine preskočio 7 metara i 61 centimetar. Taj rezultat je oboren tek 20 godina kasnije.

“Granicu snova” od osam metara prvi je preskočio Amerikanac Džesi Ovens u američkom En Arboru 25. maja 1935. godine – postigao je 8.13 metara, i taj rezultat je bio važeći sve do Drugog svetskog rata.

Džesi Ovens (FOTO: corbisimages.com)

Džesi Ovens (FOTO: corbisimages.com)

Osamnaesti oktobar 1968. godine ušao je u istoriju ne samo skoka u dalj i atletike, već i svetskog sporta uopšte, jer je tada Amerikanac Bob Bimon ostvario fantastično dostignuće – na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju doskočio je do neverovatnih 8.90 metara, čime je je za preko pola metra (55 centimetara) nadmašio važeći svetski rekord sovjetskog daljaša Igora Ter-Ovanesjana.

Bob Bimon prilikom istorijskog skoka u Meksiku

Bob Bimon prilikom istorijskog skoka u Meksiku


Mnogi su verovali da ovaj rekord “sa druge planete” nikada neće biti nadmašen.

Demantovani su 23 godine kasnije na Svetskom šampionatu u Tokiju. U daljaškom sudaru titana, 30. avgusta 1991. godine na stadionu Šinjuku, Majkl Pauel je skokom 8.95 metara nadmašio Karla Luisa, koji je uz pomoć vetra takođe bio bolji od Bimona, ali je skočio “samo” 8.91 metara.

Vladajući svetski rekorder Majkl-Majk Pauel

Vladajući svetski rekorder Majkl-Majk Pauel


I to je sve!

Jugoslovenski skakač u dalj Nenad Stekić čitavih pet godina, između 1975. i 1980. godine, bio je vladajući evropski rekorder sa skokom od 8,45 metara, koji je izveo na predolimpijskom mitingu u Montrealu 25. jula 1975. godine. Sa trona ga je skinuo istočnonemački daljaš Luc Dombrovski, preskočivši 8,54 metara na Olimpijskim igrama u Moskvi, 28. jula 1980. godine.

Sa tim rezultatom popularni Steka bi, recimo, osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine.

Sa preskočenih 8.45 metara nekadašnji jugoslovenski daljaš osvojio bi prvo mesto na svim do sada održanim evropskim atletskim prvenstvima, od 1978. do 2014. godine, izuzev na prvenstvu Starog kontinenta 2010. godine, gde bi mu pripala srebrna medalja.

Nenad Stekić je prvi put preko osam metara skočio na Balkanskim igrama 1973. godine u Atini – 8,13 metara, uz pomoć vetra.

Steka je najbolju seriju ostvario 16. septembra 1978. godine u italijanskom Roveretu: 8,11, 8,16, 8,09, 8,23, 8,12 i 8,32 metara. To takmičenje održano je samo dve nedelje nakon šampionata Evrope u Pragu na kojem je naš daljaš osvojio “samo” srebrnu medalju sa preskočenih 8,12 metara, šest manje od pobednika Francuza Žaka Rusoa.

Ako pogledamo dostignuća svih finala skoka u dalj na svetskim prvenstvima u periodu između 1983. i 2015. godine, Stekić sa tim rezultatom nikada ne bi ostao bez pobedničkog postolja. Osvojio bi pet zlatnih, šest srebrnih i četiri bronzane medalje.

Na prvenstvu sveta u Pekingu 2015. godine trijumfovao je Britanac Greg Ruterford sa 8.41 metara, dakle četiri centimetara slabije od Stekićevog najboljeg rezultata.

Zaključno sa 2015. godinom, Stekićevih 8.45 iz 1975. godine i dalje deli 40. mesto na večnoj listi najdužih skokova. Samo deset Evropljana skakalo je duže od njega: sovjetski daljaš Robert Emijan (8,86), Španac Jago Lamela (8,56), Rus Aleksandar Menkov (8,56), Istočni Nemac Luc Dombrowski (8,54), Grk Luis Cacumas (8,54), Britanac Greg Ruterford (8,51), Nemac Sebastijan Bajer (8,49), njegov zemljak Khristijan Reif (8,49), Italijan Endrju Houv (8,47) i Rus Leonid Vološin (8,46).

Stekićeva karijera ipak nije krunisana adekvatnim brojem medalja sa velikih takmičenja. Osvojio je tri srebrne medalje – dve na prvenstvu Evrope na otvorenom i jednu na dvoranskom šampionatu Starog kontinenta.

Nenad Stekić-Steka

Nenad Stekić-Steka

Pred dezinegraciju SFR Jugoslavije na atletskom nebu pojavio se Borut Bilač, atletičar koji je nagoveštavao visoke, tačnije dugačke domete u ovoj disciplini. Slovenac je skokom 8,09 metara osvojio bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Splitu. Njegov lični rekord je 8.24 metara, postignut 5. jula 1990. godine u italijanskom Kaljariju.

Ali to nije slovenački rekord. Njegov vlasnik je Gregor Cankar sa skokom od 8,40 metara, izvedenim u slovenačkom Celju 18. maja 1997. godine. Cankar ima i bronzanu medalju sa Svetskog šampionata u Sevilji 1999. godine.

Hrvatski rekord u skoku u dalj drži Siniša Ergotić sa skokom od 8.23 metara, koji je postigao dva puta – u Zagrebu 5. juna 2002. godine i španskoj Kordobi 6. septembra 2003. godine. Vlasnik je srebrne medalje sa Evropskog prvenstva 2002. godine u Minhenu.

Kako skočiti osam metara?


Recept je jednostavan: posle odskoka podižete se uvis izbacujući potkolenicu zamajne noge napred, tako da je ova noga za trenutak potpuno opružena sa pognutim stopalom. Odskočna noga, posle maksimalnog opružanja, refleksno se savija. To je tzv. položaj “koraka”, koji je veoma važan za dobro podizanje uvis.

Za vreme leta možete izvesti između jednog i po i tri i po koraka.

Recimo da želite da skačete kao Stekić, sa jednim i po korakom. Zamajna noga ide napred – dole, “korača” kroz vazduh, praćena prirodnim kretanjem suprotne – leve ruke. U stvari, od momenta postavljanja odskočne noge na dasku, pa do kraja odskoka i posle njega, u toku početka podizanja, zamajna noga se čitavo vreme neprekidno kreće.

Podižete se i dalje uvis. Zamajna noga ide dole – nazad, a odskočna, posle odskoka, privlači potkolenicu i kolenom ide napred. Ruke vrše kružne pokrete i koordinisano prate kretanje nogu. Ovde se završava prvi korak.

U tom trenutku privlačite odskočnu i zamajnu nogu i time završavate još polovinu koraka. Onda izbacujete noge napred pripremajući se za doskok. Noge su sastavljene jedna uz drugu, a stopala podignuta.

Pri doskoku najpre petama dodirujete pesak u jami i odmah savijate kolena prenoseći gornji deo tela napred. Ruke zamahujete napred i one pomažu vaše prebacivanje.

Prosto!

Podelite ...

Ostavite komentar