Početak fudbalske invazije na Englesku (4)

Džimi Hadžiabdić i Ante Rajković

Osim fudbalera koji su okusili strast igranja u engleskoj Prvoj diviziji, bilo je igrača sa iskustvom nastupanja samo u klubovima Druge divizije. Pomenimo Dušana Staju Nikolića, bivšeg prvotimca Zvezde i od 1980. godine člana Bolton Vonderersa, ili legendu titogradske (podgoričke) Budućnosti Antu Miročevića, koji je iste godine potpisao za Šefild Venzdej.

DŽEMAL HADŽIABDIĆ – ČORBA

Džemal Džimi Hadžiabdić u dresu Svonzija

Džemal Džimi Hadžiabdić u dresu Svonzija

Hadžiabdić je bio moderan bek, borben, maksimalno požrtvovan, sa sjajnom tehnikom i ogromnim radijusom kretanja. Veoma koristan u napadu, majstor centaršuteva.

Bio je istinska legenda mostarskog Veleža, jer je u periodu između 1971. i 1980. godine čak 217 puta nastupio za “rođene”, postigavši tri gola.

Sakupio je i 20 nastupa za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je kao 21-godišnjak, 26. septembra 1974. godine, na zagrebačkom Maksimiru protiv nacionalnog tima Italije (pobeda “plavih” 1:0). Samo zbog povrede nije zaigrao na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 1974. godine, a 1976. godine poneo je titulu najboljeg fudbalera Jugoslavije.

Nakon neuspešnih pokušaja da potpiše za Vest Bromvič Albion i Norič, Džemal je sreću potražio u velškom Svonziju, tadašnjem članu engleske Druge divizije. Menadžer kluba i istovremeno igrač bio je Džon Tošak, legenda velškog fudbala, koji se pojavio u dresu nacionalnog tima u četvrtfinalnom dvomeču Kupa nacija protiv Jugoslavije 1976. godine. Na drugoj strani, odbranu “plavih” u oba susreta činio je i Hadžiabdić.

Legenda kaže da se za probni meč sa Totenhemom Hadžiabdić pripremao u londonskom Hajd parku. Imao je snage samo za jedno poluvreme, ali i to je bilo dovoljno da pridobije opšte simpatije navijača Svonzija, koji su ga iz milošte odmah prozvali Džimi.

I Tošak je bio oduševljen, tako da je Džimi za 160 hiljada funti potpisao trogodišnju vernost velškom klubu, za koji je zvanično debitovao šestog septembra 1980. godine protiv Bristol Sitija (trijumf Svonzija 1:0).

U svojoj debitantskoj sezoni na Ostrvu dao je veliki doprinos plasmanu Svonzija u Prvu diviziju. Hadžiabdić je odigrao 38 prvenstvenih mečeva, a svoj jedini gol dao je zemljaku, golmanu londonskog Čelzija Petru Boroti. Svonzi je u tom meču slavio sa ubedljivih 3:0

Hadžiabdić je već naredne sezone učestvovao u najvećem uspehu Svonzija u klupskoj istoriji, koji je zauzeo visoko šesto mesto u elitnom fudbalskom razredu.

“Labudovi” su, deklasiravši Lids Junajted sa 5:1 u premijernom meču, najavili visoke domete. Rušeći fudbalske velikane poput Liverpula, Mančester Junajteda, Arsenala ili Totenhema, fudbalski patuljak se popeo čak i na lidersku poziciju, ali su povrede ključnih igrača u završnici šampionata sprečile kompletnu senzaciju.

Prvenstveno zbog finansijskih problema i loše politike kupoprodaje igrača, klub je naredne sezone započeo strmoglavi pad – prvo je iz Prve ispao u Drugu, a već naredne sezone morao je u Treću diviziju.

Džimi Hadžiabdić je zbog povrede sve manje igrao i najzad se odlučio za povratak u rodni Mostar.

Bila je to, međutim, jedna lepa fudbalska priča. Ostaće zapisano da je sa Svonzijem osvojio dva kupa Velsa i da je u sezoni 1982/83 bio učesnik istorije – rekordnog trijumfa nekog kluba iz ove zemlje u evropskim kupovima.

Naime, Svonzi je u prvom kolu Kupa pobednika kupova na domaćem terenu deklasirao Sliemu sa Malte čak sa 12:0, a jedan od strelaca bio je i Hadžiabdić … Džimi se pojavio u sastavu Svonzija u još jednoj neverovatnoj utakmici – 14. februara 1981. godine Svonzi je u prijateljskoj utakmici ponizio beogradsku Zvezdu sa 7:1, što je najteži poraz “crveno-belih” u međunarodnim utakmicama …

SEZONA UTAKMICA GOLOVI KLUB
1980/1981 38 1 Svonzi (Druga divizija)
1981/1982 26 - Svonzi (Prva divizija)
1982/1983 25 1 Svonzi (Prva divizija
1983/1984 - - Svonzi (Druga divizija)


ANTE RAJKOVIĆ

Ante Rajković u dresu Svonzija

Ante Rajković u dresu Svonzija

Čelične građe, snažan u duelima i skok-igri bio je kao stvoren za ostrvski fudbal. Karijeru je započeo u Vitezu, a igračku afirmaciju stekao u Sarajevu, za koji je između 1973. i 1981. godine odigrao 197 utakmica i postigao dva gola.

Ante je šest puta oblačio dres Jugoslavije. Debitovao je na južnoameričkoj turneji, 26. juna 1977. godine u Belo Horizonteu protiv Brazila. Poslednji meč odigrao je 18. maja sledeće godine protiv Italije u Rimu. Oba susreta su završena bez golova.

U februaru 1981. godine pridružio se Hadžiabdiću u Svonziju, tadašnjem članu Druge divizije Engleske. Svonzi je šampionat završio kao trećeplasirani, iza Vest Hema i Nots Kauntija, i plasirao se u elitni fudbalski razred.

Rajković je, kao i Hadžiabdić, učestvovao u velikim uspesima Svonzija sa početka osamdesetih godina prošlog veka. Izdvojimo trijumf u Kupu Velsa 1982. godine. Nakon prve finalne utakmice bez golova, odluka je pala u revanšu u Svonziju.

Poveli su gosti preko Garija Beneta u trećem minutu, a izjednačio je Bob Lačford samo čeitri minuta kasnije. Nakon asistencije Hadžiabdića, isti igrač doneo je trofej Svonziju, uprkos činjenici da su domaćini jedan deo utakmice igrali sa desetoricom. Rajković je oštrim startom na sredini terena zaustavio opasan kontranapad gostiju i zaslužio crveni karton.

I Ante je uspeo da se upiše u strelce u nezaboravnom Svonzijevom trijumfu (12:0) protiv malteške Slieme u okviru Kupa pobednika kupova …

SEZONA UTAKMICA GOLOVI KLUB
1981/82 40 1 Svonzi (Prva divizija)
1982/83 33 1 Svonzi (Prva divizija)
1983/84 3 0 Svonzi (Druga divizija)
1984/85 2 0 Svonzi (Treća divizija)


PETAR BOROTA

Petar Borota

Petar Borota

Počeo je na Karaburmi, u juniorima OFK Beograda. Za seniore “romantičara” počeo je da brani 1969. godine, a u Partizan se preselio 1976. godine. Sa “crno-belima” je osvojio šampionsku titulu 1978. godine. Partizan je te sezone osvojio rekordna 54 boda, a Borota je primio rekordno mali broj golova – 19, zbog čega je proglašen najboljim čuvarem mreže u Jugoslaviji.

Četiri puta je nastupio za “A” selekciju. Debitovao je protiv Mađarske na NEP stadionu 5. oktobra 1977. godine (4.3 za Mađare), dok je poslednji nastup u nacionalnom timu ubeležio 25. oktobra 1978. godine protiv Rumunije u Bukureštu (pobeda Rumuna 3:2).

Zbog ekscentričnog ponašanja i neobičnog stila branjenja, njega su ili obožavali, ili mrzeli, sredine nije bilo … Podjednako je bio poznat i po fenomenalnim odbranama i po pacerskim golovima, koje ne bi primio ni početnik.

Njegovi štosevi i gafovi tokom utakmice prepričavali su se od usta do usta, a najpopularnija priča o njemu je u stvari iskonstruisani mit – Borota, naime, nikada nije sa loptom ušao u gol po kačket koji mu je spao sa glave nakon odbranjenog penala, što je čak iskorišćeno i kao motiv u filmu “Kad porastem, biću kengur”.

Da se to zaista desilo, sigurno ne bi promaklo pedantnim hroničarima engleskog fudbala, a Čelzi u Borotino vreme ipak nije igrao u nekoj seoskoj ligi, već Drugoj diviziji.

Elem, menadžer “plavaca” Dani Blančflauver doveo je Borotu u martu 1979. godine za 70 hiljada funti, u zamenu za legendarnog čuvara mreže Čelzija Pitera-Pita Bonetija.

Petar je debitovao trećeg marta 1979. godine u Londonu. Nejaki Čelzi pružio je sjajan otpor moćnom Liverpulu i meč završio bez golova. Borota je bio perfektan, definitivni junak utakmice i već je tada “kupio” navijače Čelzija.

Londonski klub je nakon toga ipak zaređao sa porazima i kao 22. na tabeli preselio se u Drugu diviziju, gde je ostao sve do kraja Borotinog boravka u klubu.

Petar je u debitantskoj sezoni 12 puta navlačio rukavice.

Čelzi se sledeće sezone zamalo vratio u elitno društvo – zauzeo je četvrto mesto (prve tri ekipe išle su u Prvu diviziju).

Borota je naredne sezone zabetonirao svoje mesto na golu, jer je novi menadžer Džef Harst, inače član generacije engleskih fudbalera koji su 1966. godine postali šampioni sveta, apsolutno verovao u njega.

Harst je uoči sezone 1980/81 Boroti ukazao dodatnu čast dodelivši mu kapitensku traku. Ovaj mu se odužio na najbolji način – od 45 nastupa, u 16 susreta sačuvao je svoju mrežu i proglašen je za najboljeg igrača kluba 1981. godine. Čelzi je šampionat završio na 12. mestu.

Londonci su isti plasman ponovili i naredne sezone, ali je Borota pao u nemilost novog menadžera Džonija Nila, koji nije baš najbolje razumeo njegov čudnovati stil branjenja. Sakupio je jedva 13 nastupa, a na golu ga je zamenio 17-godišnji Stiv Frensis.

Borota se nakratko preselio na Grifin park i potpisao za Brentford, a zatim je karijeru nastavio u Portugaliji …

Sve u svemu, za Čelzi je nastupio ukupno 114 puta – 107 puta u prvenstvu. U 36 susreta mreža njegovog gola ostala je netaknuta …

PETAR BOROTA U ČELZIJU

SEZONA UTAKMICA KLUB
1978/79 12 Čelzi (Prva divizija)
1979/80 44 Čelzi (Druga divizija)
1980/81 45 Čelzi (Druga divizija
1981/82 13 Čelzi (Druga divizija)


BOŽO-BOŠKO JANKOVIĆ

Božo Janković

Božo Janković

U društvu igrača iz Jugoslavije koji su krajem sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka nastupali u Prvoj diviziji Engleske, Božo Janković se najviše nadavao golova. Tačnije, on je više puta zatresao mrežu nego svi ostali zajedno.

Ponikao je u sarajevskom Željezničaru, sa kojim je osvojio titulu šampiona Jugoslavije 1972. godine. Zajedno sa Hajdukovcem Perom Nadovezom podelio je titulu prvog strelca šampionata za sezonu 1970/71 postigavši 20 golova. U Beogradu je posebno bio golgeterski raspoložen – Zvezdi je dao četiri gola usred “Marakane” (trijumf “Želje 4:1), a Partizanu tri lakih komada u meču koji su Sarajlije dobile sa 4:0 i osvojile titulu 1972. godine.

Za “A” tim odigrao je samo dve utakmice, obe protiv Sovjetskog saveza u kvalifikacijama za evropski Kup nacija. Debitovao je 30. aprila 1972. godine na beogradskoj “Marakani” (rezultat: 0-0), a drugi nastup ubeležio je 13. maja u Moskvi (poraz: 0:3).

Jak na lopti i fizički snažan privukao je pažnju menadžera engleskih klubova, što je februara 1979. godine materijalizovano ugovorom za Midlzbro u vrednosti od 110 hiljada funti.

Osim navijača “Bore”, dobro su ga zapamtile i pristalice još dva kluba. Naime, u poslednjem kolu prvenstva 1980/81, drugog maja 1981. godine, za titulu su se borili Aston Vila i Ipsvič Taun. “Lavovi” su bili gotovo izgubljeni, jer ih je Arsenal porazio sa 2:0. Ali, pojavila se neočekivana sila u obliku Bože Jankovića, koji je sa dva gola praktično sam pobedio njihovog direktnog rivala Ipsvič Taun i Aston Vili doneo titulu nakon 71 godine.

Te sezone je Božo bio prvi strelac kluba sa 12 golova …

BOŽO JANKOVIĆ – LIGAŠKI NASTUPI i GOLOVI ZA MIDLZBRO

SEZONA UTAKMICA GOLOVI KLUB
1978/79 8 1 Midlzbro (Prva divizija)
1979/80 19 3 Midlzbro (Prva divizija)
1980/81 23 12 Midlzbro (Prva divizija)

Podelite ...

Ostavite komentar