Igrati u Engleskoj krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka bila je, pre svega, velika čast, ali i ogroman izazov. Na primeru igrača sa prostora nekadašnje Jugoslavije slikovito se prikazuje kako njihove dotadašnje karijere i reputacija Englezima nisu ništa značile.

Tamo se počinjalo od nule, uz potpunu promenu shvatanja filozofije igre. Ko nije uspeo da se prilagodi specifičnom stilu engleskog fudbala, morao je da pakuje kofere i traži novi angažman …

DRAŽEN-FRFA MUŽINIĆ

Dražen Mužinić je u Englesku otišao kao fudbaler vrhunske reputacije – bio je reprezentativac Jugoslavije 36 puta, nastupao je za “plave” na Svetskom prvenstvu 1974. i Kupu nacija 1976. godine. Igrao je i protiv Engleske, u prijateljskom susretu u Beogradu 1974. godine (2:2). Bio je prepoznatljiv član najtrofejnije generacije splitskog Hajduka, osvojivši četiri državna prvenstva i pet nacionalnih kupova.

Proglašen je fudbalerom Jugoslavije 1977. godine. Veliki trkač, borac, ali i tehničar, svestran, podjednako dobar u odbrani i vezi …

Prema rečima samog Frfe, prelasku u Englesku prethodio je neuspešan pokušaj transfera u dortmundsku Borussiju, sa kojom je, navodno, sve već bilo dogovoreno. Tada je stigao poziv iz Vest Bromvič Albiona, za koji je odigrao i probnu utakmicu, ali se Mužinić predomislio zbog basnoslovne ponude iz Norviča.

Mužinić je imao već obezbeđenu englesku radnu dozvolu kada je na njegovo ime stigao poziv za služenje obaveznog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), iako je prethodno, zbog zdravstvenih razloga, navodno već dobio oslobađanje.

Frfa se odlučio da rizikuje – gotovo tajno, pod okriljem noći, kolima je iz Splita krenuo put Engleske i 12. septembra 1980. godine potpisao za Norič Siti za 300 hiljada funti, što je do tada bio rekordni transfer u klupskoj istoriji.

U Noriču je ostao dve godine i upisao jedva tridesetak nastupa, samo 19 u prvenstvenim utakmicama, i nije postigao nijedan gol.

Tadašnji menadžer Norič Sitija Džon Bond odigrao je ključnu ulogu u dovođenju 28-godišnjeg Splićanina. On je verovao da je napravio dobar posao i da je doveo dostojnu zamenu tadašnje “alfe i omege” kluba Marina Pitersa, koji se preselio u Šefild.

Bivši Hajdukovac je debitovao već 13. septembra u meču Norič Siti – Sautempton 1:0. Jedini strelac bio je 19-godišnji tamnoputi napadač Džastin Fašanu, koji je nakon Frfine neuspele misije u Engleskoj njegove igre prokomentarisao u šaljivom tonu, govoreći kako Norič u stvari nije angažovao Mužinića nego njegovog mlekadžiju.

Bond će kasnije priznati da pre potpisivanja govora nikada nije gledao Mužinića u igri, već da ga je angažovao na osnovu priče drugih i reputacije koju je imao u Jugoslaviji. Naravno, tada nije bilo interneta, ni Jutjuba …

On i njegov naslednik na klupi Noriča Ken Bond tražili su pravu poziciju za Mužinića, u nadi da će ga konačno krenuti, pa je tako Frfa stalno menjao brojeve na dresu: bio je devetka, sedmica, četvorka, trojčica, osmica, petica, … Podsetimo, tada su fudbaleri na dresovima imali brojeve koji su odgovarali ulozi u igri, tako da je, recimo, centarfor uvek nosio broj devet, desno krilo broj sedam, levo krilo je bio broj 11 i slično …

Šta se to desilo? Zašto je sjajni fudbaler Mužinić izneverio očekivanja svih, pa i sebe?

Englezi kažu da je u pitanju bila jezička barijera. Džon Bond je angažovao čak i tumača koji je pored aut-linije Mužiniću prevodio njegove instrukcije. Mužinić će, međutim, reći da jezik nije imao veze sa tim.

– Jednostavno, nisam se mogao u punoj meri posvetiti fudbalu s obzirom na to da sam konstantno bio izložen provokacijama jugoslavenskih tajnih službi, Udbe, sve zbog mog naprasnog odlaska iz Splita. Zbog tog progona nisam mogao dve godine da se vratim u moj Split, za kojim sam patio, pa sam letovao u Nici i odatle se vraćao u Englesku.

Frfa se nakon dve godine vratio u Split gde se suočio sa mogućim zatvorom zbog izbegavanja vojne obaveze. Sud ga je najzad oslobodio optužbi i tako se završila ova neprijatna epizoda u odnosima JNA – Mužinić.

Mužinić smatra da je danas “stranim” fudbalerima daleko lakše da se snađu jer se u Engleskoj više ne igra kao nekada. Tada su, po njemu, ključni igrači bila dvojica napadača i dvojica stopera. Igra se “preskakala” dugim pasovima, pa vezni igrači, poput njega, po dvadeset minuta nisu mogli da dotaknu loptu.

DRAŽEN MUŽINIĆ U ENGLESKOJ – nastupi u prvenstvenim utakmicama

IVAN KATALINIĆ-KATE

I Mužinićev dugogodišnji saigrač u Hajduku, golman Ivan Katalinić nema šta nije osvojio u jugoslovenskom prvenstvu. Na golu “bilih” uzeo je četiri prvenstva i pet kupova. Stameni brka nastupio je i 13 puta za “A” selekciju. Debitovao je 30. januara 1977. u prijateljskom susretu protiv Kolumbije (1:0) u Bogoti, a od dresa sa državnim grbom oprostio se u Rimu 18. maja 1978. protiv Italije u utakmici bez golova.

Nakon odsluženja vojnog roka, Katalinić se otisnuo put Ostrva. Bio je na probi u Vest Bromvič Albionu i Derbi Kauntiju, ali nije uspeo da dobije englesku radnu dozvolu.

Treća je bila sreća – u februaru 1980. godine pridružio se zemljaku Ivanu Golcu u Sautemptonu. U to vreme nije bilo mnogo engleskih klubova koji su angažovali “strance”, a “sveci” su tada imali čak dvojicu! I to dva Ivana …

Kate se smatra prvim Hrvatom koji je postao član nekog engleskog prvoligaša. Debitovao je 29. marta 1980. godine (Sautempton – Norvič Siti 2:0), a poslednji put je stao na gol engleskog ligaša 15. maja 1982 (Arsenal – Sautempton 4:1).

Dolaskom golmanske legende Pitera Šiltona 1982. godine, apsolutnog rekordera engleskog fudbala po broju reprezentativnih nastupa (125), Katalinić realno više nije imao šta da traži u klubu. Uspeo je da sakupi ukupno 54 nastupa (48 u šampionatu).

Najviše su mu zamerali što je rigidni linijaš i što je branio po sistemu toplo-hladno. Nekada je bio briljantan, fokusiran, sa lakoćom krotio “žive” lopte, odlično se postavljao, a već u sledećem meču reagovao sa zakašnjenjem, loše procenjivao situacije i šuteve …

IVAN KATALINIĆ U ENGLESKOJ – nastupi u prvenstvenim utakmicama

RADOJKO-RADI AVRAMOVIĆ

A sada dolazimo do još jednog igrača koji je ostavio dubok trag u Nots Kauntiju, najstarijem profesionalnom fudbalskom klubu na svetu, osnovanom 1862. godine.

Rođeni Sjeničanin, golman Radojko Avramović igračku karijeru započeo je u čačanskom Borcu, sa kojim je tri puta bi na pragu ulaska u Prvu ligu, ali u sva tri pokušaja klub je zaglavio u “baražu”.

Trener Gojko Zec ga je 1974. godine doveo u Rijeku i u klubu sa Kantride počinje njegova puna afirmacija. Kao nezamenjivi čuvar mreže sa klubom dva puta uzastopno osvaja Kup Maršala (1978. i 1979. godine) i Balkanski kup (1978. godine).

Zbog nezapamćene konkurencije na poziciji golmana u tadašnjem jugoslovenskom fudbalu, Radojko je samo jednom branio za najbolju reprezentaciju – 15. novembra 1978. godine u Skoplju protivu Grčke (4:1), u okviru Balkanskog kupa.

Menadžer Nots Kauntija, tada člana Druge divizije, Džimi Sirel putovao je tako predivnom Evropom u potrazi za dobrim čuvarom mreže …

Njegov izbor je pao na Avramovića, koga je “pazario” za 200 hiljada funti, što je tada bila najskuplja kupovina u klupskoj istoriji. Sirel, koji se do današnjih dana smatra najuspešnjim menadžerom Nots Kauntija, kasnije je govorio kako popularnog Radija (tako su ga zvali u Engleskoj) smatra najboljim igračem koga je trenirao početkom osamdesetih. Po njemu, ekipa bez pouzdanog golmana ne može da stremi visokim dometima, a Nots Kaunti je upravo to dobio sa Avramovićem …

Sjeničanin je debitovao za svoj novi klub 4. avgusta 1979. godine u Anglo-škotskom kupu protiv Mensfilda (1:0 trijumf u gostima), a debi u Drugoj diviziji usledio je 18. avgusta protiv Kardifa (pobeda 4:1 na domaćem terenu).

Nots Kaunti je u prvoj Avramovićevoj sezoni završio takmičenje u Drugoj diviziji na 17. mestu. Radojko se sledeće godine već ustalio na golu, počeo je da brani bolje nego ikad, sačuvao mrežu netaknutu u čak 16 utakmica i ekipu 1981. godine poveo do senzacionalnog uspeha – drugog mesta u diviziji, odmah iza Vest Hema. Nots Kaunti se nakon 55 godina plasirao u elitni rang takmičenja!

Mnogi su tvrdili da je klub iz Notingema samo “one-season wonder”, da će onako kako je i ušao u Prvu diviziju, vrlo brzo i ispasti …

Ali, nešto se pitao i Radojko …

Avramović je u prvoligaškoj 1981/82 sezoni branio u sve 42 prvenstvene utakmice i Nots Kaunti je na opšte iznenađenje sačuvao opstanak, zauzevši 15. mesto u konkurenciji 22 ekipe. Bilo je tu i sjajnih igara i pobeda nad velikanima, Arsenalom, na primer, rezultatom 2:1.

Klub je sledeće sezone ponovo završio kao petnaesti, a Avramović je nakon toga napustio Notingem. Nots Kaunti je sledeće sezone osvojio 21. mesto i ponovo preselio u Drugu diviziju.

Avramović je 1983. godine proglašen najboljim igračem kluba. S obzirom da je bio nezamenjivi čuvar mreže Nots Kauntija u njegovom zlatnom dobu sa početka osamdesetih godina prošlog veka, ne čudi činjenica da se našao i u knjizi o 100 najboljih igrača kluba u njegovoj više nego dugoj istoriji …

Radi se iz Notingema 1983. godine preselio u Koventri i nastupio za istoimeni klub. Tamo se nije proslavio, pa ga je nakon kikseva protiv Votforda i Stouka menadžer preselio na klupu.

Statistika kaže: Radojko Avramović je između 1979. i 1983. godine upisao 149 utakmica za Nots Kaunti, a za Koventri 24 u sezoni 1983/84.

Avramović je shvatio da je vreme da se vrati u Jugu, gde je na nagovor trenera Zeca, trenera koji ga je pratio kroz čitavu karijeru u Jugoslaviji, potpisao za OFK Beograd …