Jedna slika, jedna priča, jedan video (11)

Trenutak odluke: Gol Rajka Mitića protivu Engleske

Posle trijumfa (2:1) nad Engleskom, 18. maja 1939. godine u Beogradu, i remija (2:2) na londonskom Hajberiju 22. novembra 1950. godine, fudbaleri Jugoslavije su 16. maja 1954. godine na stadionu JNA u Beogradu ekipu “Gordog Albiona” i u trećem međusobnom okršaju ostavili bez pobede.

Bila je to, po oceni sportskog novinara “Politike” legendarnog Ljubomira-Ljube Vukadinovića, najbolja igra “plavih” posle Drugog svetskog rata.

Jugosloveni su nadigrali ugledne goste u svim segmentima igre. Englezi su se trudili, trčali, u svaki okršaj ulazili bez zadrške, ali su naši igrači odlično kombinovali. Sjajni tehničari Čajkovski, Boškov, Bobek, Vukas, Mitić, Zebec i Milutinović prosto su “sakrili” loptu od protivnika, nedostajala je samo završnica …

Poseban pečat utakmici ostavila su dvojica fudbalera- Zlatko Čajkovski i Sima Milovanov.

Čajkovskog je bilo je svuda – oduzimao je loptu Englezima pred našim golom, a koji trenutak kasnije već se nalazio u protivničkom kaznenom prostoru, gde je prodirao između dvojice, trojice, driblao, a u jednom trenutku fudbalskog nadahnuća čak je prodao  “tunel” sjajnom halfu “Gordog Albiona” Džimiju Dikinsonu.

Uprkos skeptičnim predviđanjima, odbrana je odlično odradila posao. Najviše se istakao Milovanov, koji je “stavio u džep” najopasnijeg napadača Engleske Ronija Alena, fudbalera suptilne tehnike, brzih nogu i razornog šuta.

Meč je potvrdio da članovi čuvenog olimpijskog tima, koji je dve godine ranije osvojio srebrnu medalju u Helsinkiju, iako su neke od njih pritisle godine, još uvek nisu za “staro gvožđe”. Branko Stanković je baš protiv Engleske zabeležio pedeseti, a golman Vladimir Beara 25. nastup u plavom dresu.

Duel je odlučen u 88. minutu. Stanković je sa desne strane oštro centrirao u engleski šesnaesterac. Bili Rajt je kratko odbio loptu, tu se našao Rajko Mitić (gornja fotografija, tamni dres) i iz neposredne blizine zatresao mrežu.

Vukadinović je slikovito opisao atmosferu nakon gola:

“A kad je pao gol, pobedonosni gol, oduševljenju, iznenadnom, spontanom, nije bilo kraja. Niko nije mogao da kontroliše svoja osećanja. Na tribinama – ljudi su bacali u vis sve što su do tada držali u rukama, skakali, grlili se oni koji se nikada ranije nisu ni videli, ljubili se, čestitali jedan drugom … Nastao je pravi haos od veselja!

A na terenu smo videli sliku neuobičajenu za velike međunarodne utakmice. Desetine ljudi, koji su se nalazili pored ograde, ali unutra, na terenu, u jednom nezadrživom jurišu uleteli su na teren. I stali da grle i ljube svakog igrača u plavom dresu. Našli su se u čudu i sudije, i engleski igrači, i redari …”

Beograd, 16. maj 1954. godine, prijateljska utakmica

JUGOSLAVIJA – ENGLESKA 1:0 (0:0)

JUGOSLAVIJA: Vladimir Beara (Hajduk Split), Branko Stanković (Crvena zvezda Beograd), Tomislav Crnković (Dinamo Zagreb), Zlatko Čajkovski (Partizan Beograd), Sima Milovanov (Vojvodina Novi Sad), Vujadin Boškov (Vojvodina), Miloš Milutinović (Partizan), Rajko Mitić (Crvena zvezda), Bernard Vukas (Hajduk), Stjepan Bobek (Partizan), Dionizije Dvornić (Dinamo)/Branko Zebec (Partizan).

ENGLESKA: Merik, Steniford, Brin, Rajt, Oven, Dikinson, Fini, Brodis, Alen, Nikols, Mjulen.

Stadion: JNA u Beogradu. Gledalaca: oko 60 hiljada. Strelac: Rajko Mitić u 88. minutu. Glavni sudija: Štajner (Austrija).

Obe reprezentacije su leta te godine učestvovale na Svetskom kupu u Švajcarskoj i obe su eliminisane u četvrtfinalu – Jugoslavija od SR Nemačke, a Engleska od Urugvaja …

Podelite ...

Ostavite komentar