“Plavi” u zoni “sedam plus”: Golova kao blata

Detalj sa utakmice Jugoslavija - Vels 4:4

Nakon debakla na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine, na kojem naš najbolji fudbalski tim nije prošao grupu, iako su neki optimisti, poput trenera Miroslava-Ćire Blaževića, Jugoslaviji čak predviđali trijumfalni pohod do titule, trebalo je skoncentrisati se na nova iskušenja – kvalifikacije za Evropski šampionat 1984. godine.

Umesto Miljana Miljanića, funkciju selektora preuzeo je nekadašnji veliki fudbaler Todor-Toza Veselinović. Zlobnici bi rekli da je njegova epoha ostala upamćena po tome što za reprezentaciju Jugoslavije nije nastupio samo onaj ko je bio povređen i ko nije želeo da igra.

Veselinović je 18 puta sedeo na klupi “plavih”, ostvario je osam pobeda, tri remija i sedam poraza. Meč nikada nije počeo sa istom jedanaestoricom. Najmanje je eksperimentisao na poziciji golmana, tu je promenio “samo” trojicu čuvara mreže – Ratka Svilara, Tomislava Ivkovića i Zorana Simovića.

Tokom njegovog mandata za “plave” je debitovalo čak 39 igrača: Faruk Hadžibegić, Nijaz Ferhatović, Husref Musemić, Mirza Kapetanović, Boban Božović (svi iz Sarajeva), Stjepan Deverić, Borislav i Zvjezdan Cvetković, Tomislav Ivković, Marko Mlinarić (svi iz zagrebačkog Dinama), Zvonko Živković, Miodrag Ješić, Miodrag Radović, Ljubomir Radanović, Dragan Mance (svi iz beogradskog Partizana), Slavoljub Slave Nikolić, Zoran Bojović, Dragan Stojković (svi iz niškog Radničkog), Zoran Simović, Branko Miljuš, Josip Čop (svi iz splitskog Hajduka), Boško i Milko Đurovski, Marko Elzner (svi iz beogradske Crvene zvezde), Mehmed Baždarević, Vlado Čapljić, Mirsad Baljić (svi iz sarajevskog Željezničara), Mitar Mrkela, Slobodan Batričević (obojica iz OFK Beograda), Branko Bošnjak, Srećko Katanec (obojica iz ljubljanske Olimpije), Milan Ružić i Nenad Gračan (obojica iz Rijeke), Jasmin Džeko (Osijek), Zoran Marić (Vojvodina Novi Sad), Goran Miljanović (Sloboda Tuzla), Sulejman Halilović (Dinamo Vinkovci), Branislav Drobnjak (Budućnost Titograd) i Darko Pančev (Vardar Skoplje).

Jugoslavija se našla u Četvrtoj kvalifikacionoj grupi, u društvu Velsa, Bugarske i Norveške. Samo prvoplasirana reprezentacija išla je na Evropski šampionat 1984. godine u Francuskoj.

Tozin debi na užarenoj selektorskoj klupi nije prošao dobro – Jugoslavija je kvalifikacije otvorila porazom (1:3) od Norveške u Oslu. Optimizam se među “plave” vratio nakon drugog kola i trijumfa (1:0) na gostovanju Bugarima, ali taj uspeh ništa ne bi značio u slučaju kiksa protiv Velsa u Titogradu (današnjoj Podgorici) 15. decembra 1982. godine.

Tradicionalno borbene Velšane predvodio je Jan Raš. Ovaj 21-godišnji golgeter Liverpula pokazivao je uoči susreta sa Jugoslavijom sjajnu pucačku formu, jer je u samo dve utakmice engleskog šampionata postigao sedam golova – četiri Evertonu i tri Koventriju.

Delegat utakmice u Titogradu Italijan Diego Di Leo bio je zaprepašćen lošim stanjem terena i tek nakon ubeđivanja organizatora, odlučio je da se meč ipak odigra, na radost oko 20 hiljada gledalaca, koji su popunili svaki deo tribine.

Duel Slavoljuba Nikolića (levo) i Kenija Džeketa

Duel Slavoljuba Nikolića (levo) i Kenija Džeketa

Naravno, močvarni teren više je odgovarao gostima naviknutim da igraju u ovakvim uslovima. Većina golova desila se posle grešaka odbrana, što je bilo i očekivano s obzirom na kvalitet podloge po kojoj se igralo.

Gosti su poveli već u šestom minutu. Golman Dei Dejvis snažno je degažirao loptu, naši defanzivci pokazali su uzornu nespretnost i dozvolili Velšanima da dođu u gol-šansu. Požrtvovani čuvar mreže belgijskog Antverpena Ratko Svilar osujetio je njihov prvi pokušaj, ali je na odbijenu loptu natrčao Brajan Flin i spremio je u mrežu.

Iznenađujuće, “plavi” su bili opasniji u prekidima, pa su na taj način ubrzo preokrenuli rezultat. Aleksandar Trifunović je u 14. minutu izveo korner sa levog krila, a defanzivac Zvjezdan Cvetković sa samo pet metara u padu glavom doneo izjednačenje.

Gotovo identična situacija dogodila se četiri minuta kasnije. Trifunović je na istoj strani izveo korner, opet je to bio centaršut prema petercu, opet su Velšani sporo reagovali, a Zvonko Živković je kod dalje stative loptu sa par metara “zakucao” u mrežu.

Dinamov duet Stjepan Deverić – Zlatko Kranjčar kreirao je u 37. minutu treći pogodak za Jugoslaviju. Deverić je primio loptu od Nenada Stojkovića, prošao po desnoj strani i centrirao prema središtu šesnaesterca. Loptu je propustio Slavoljub Nikolić, ona je došla do Kranjčara, koji se manirom rasnog golgetera odlično snašao na nemogućem terenu.

Samo dva minuta kasnije pogrešio je Trifunović i praktično uposlio Jana Raša, koji je između Zvjezdana Cvetkovića i Nijaza Ferhatovića smanjio rezultat. Bilo je 3:2 na odmoru.

Činilo se u 66. minutu da će Jugoslavija ipak doći to dragocene pobede. Trifunović je izveo korner sa levog krila i ponovo su Velšani kasnili u reakcijama. Lopta je sa prve stative između mnoštvo nogu došla do “rezerviste” Miodraga Ješića na drugoj. Defanzivcu Partizana bilo je lako da iz neposredne blizine domaćinima još jednom donese dva gola prednosti.

Ali sada je red došao na odbranu našeg tima da reaguje početnički. Jedan nesporazum naših igrača na prvoj stativi posle kornera Velsa iskoristio je Džo Džouns u 70. minutu.

Velika šansa u kojoj se našao Zlatko-Cico Kranjčar (plavi dres)

Velika šansa u kojoj se našao Zlatko-Cico Kranjčar (plavi dres)

Loše postavljen “živi zid” domaćina u 80. minutu olakšao je posao Robiju Džejmsu da sa 16 metara, malo iskosa, na kratak pas Brajana Flina, donese izjednačenje.

Remi je bio i najpravedniji ishod ovog meča u kojem su se igrači više borili sa teškim terenom nego loptom. Naši su mogli da postignu još koji gol, a možda je i belgijski sudija Aleksis Pone pogrešio što nije dosudio jedanaesterac posle pada Deverića kod rezultata 0:1. Međutim, ni Velšani nisu ostajali dužni, pa su, recimo, dva puta pogodili prečku Svilarovog gola.

Umesto da trijumfom zauzme lidersku poziciju u grupi, Jugoslavija je zbog remija u Titogradu pala na treće mesto. Situacija nije delovala ružičasto na polovini kvalifikacija, ali su “plavi” u nastavku izgubili samo bod i na Evropsko prvenstvo otišli golom u poslednjoj sekundi protiv Bugarske

JUGOSLAVIJA: Ratko Svilar (Antverpen, Belgija), Nenad Stojković, kapiten (Partizan Beograd), Zvjezdan Cvetković (Dinamo Zagreb), Aleksandar Trifunović (Partizan Beograd), Nijaz Ferhatović (Sarajevo) – Boško Đurovski (Crvena zvezda), Faruk Hadžibegić (Sarajevo), Stjepan Deverić (Dinamo Zagreb) – Miodrag Ješić (Partizan Beograd), Slavoljub Nikolić (Radnički Niš), Zlatko Kranjčar (Dinamo Zagreb), Ivan Gudelj (Hajduk Split) i Zvonko Živković (Partizan Beograd).

U odnosu na tim iz poslednjeg meča koji je vodio Miljan Miljanić, protiv Hondurasa na Svetskom kupu 1982. godine, u sastavu Jugoslavije za meč sa Velsom našlo se mesta samo za dvojicu – Nenada Stojkovića i Ivana Gudelja.

Podelite ...

Ostavite komentar