Kup prvoligaša i Superkup

Rizah Mešković sa trofejem namenjenim pobedniku Kupa prvoligaša

Liga kup se pod različitim nazivima (ime uglavnom zavisi od sponzora) u Evropi danas igra u Engleskoj, Škotskoj, Republici Irskoj, Velsu, Francuskoj, Portugaliji, Islandu … To je kup u kojem učestvuju ekipe samo određenog nivoa takmičenja. Tako u engleskom Liga kupu nastupaju klubovi iz prva četiri najjača ranga – Premijer lige, Čampionšipa, Lige 1 i Lige 2. Za razliku od “klasičnog” kupa, koji je daleko masovniji i dopušta mogućnost, doduše teorijsku, da neki amaterski klub iz najslabije lige osvoji trofej.

Superkup se igra između aktuelnog državnog prvaka i branioca trofeja nacionalnog kupa. Ova utakmica odigrava se u većini evropskih država, obično uoči početka prvenstva.

Zaluđenost fudbalom u nekadašnjoj Jugoslaviji navela je čelnike Fudbalskog saveza Jugoslavije i Udruženja klubova Prve savezne lige da naprave “gušću čorbu” uvođenjem dodatnih takmičenja.

Tako smo, recimo, u sezoni 1971/72 imali još i utakmice Superkupa (duel aktuelnog šampiona Jugoslavije i aktuelnog osvajača Kupa Maršala), Letnju ligu šampiona (turnir na kojem su učestvovali svi dotadašnji prvaci države) i Kup prvoligaša (kup-takmičenje u kojem su učestvovali samo prvoligaški klubovi).

S obzirom da smo već obradili Letnju ligu šampiona, ovde ćemo se osvrnuti na dva takmičenja koja nisu zaživela u narodu i brzo su ugašena – Superkup i Kup prvoligaša.

Kup prvoligaša, u organizaciji Udruženja klubova Prve savezne lige, bila je jugoslovenska verzija Liga kupa. Slaba posećenost utakmicama i činjenica da klubovi često nisu nastupali u najjačim sastavima brzo su utišali početni entuzijazam prisutan kod ideologa i pobornika ovog takmičenja, pa je Kup prvoligaša imao samo dva izdanja – u sezonama 1971/72 i 1972/73.

U njemu je učestvovalo 16 prvoligaških klubova i igralo se po jednostrukom kup-sistemu.

Pitate se sigurno kako 16 klubova kada je Prva savezna liga brojala 18? Jednostavno, u kupu nisu mogli da učestvuju novi prvoligaši.

Premijerno izdanje počelo je utakmicama osmine finala 25. avgusta 1971. godine. Postignuti su sledeći rezultati:

Hajduk – Dinamo 3:1
Sloboda – Crvena zvezda 4:1
Borac – Čelik 2:0
Sarajevo – Velež 3:1
Olimpija OFK Beograd 4:2
Radnički (Niš) – Maribor 1:0
Vojvodina – Partizan 2:1
Radnički (Kragujevac) – Željezničar 1:3

U četvrtfinalnim mečevima, 8. septembra, Hajduk je u Nišu pobedio (1:0) Radnički, Željezničar je u Sarajevu bio bolji (5:3) od Borca, Sloboda je u Tuzli nadigrala (4:0) Olimpiju, a Vojvodina Sarajevo.

Sedamnaesti novembar bio je rezervisan za polufinalne susrete: Sloboda je u gostima trijumfovala (1:0) nad Hajdukom, a u drugog finalistu promovisan je Željezničar koji je na svom terenu savladao (2:0) Vojvodinu.

U velikom finalu, odigranom 1. decembra u Tušnju pred 800 gledalaca, Sloboda je pogotkom Jusufa Hatunića u 49. minutu, slavila trijumf vredan trofeja pobednika premijernog izdanja Kupa prvoligaša.

Fudbaleri tuzlanske Slobode, pobednici premijernog izdanja Kupa fudbalskih prvoligaša

Fudbaleri tuzlanske Slobode, pobednici premijernog izdanja Kupa fudbalskih prvoligaša

Drugo, ujedno i poslednje izdanje Lige prvoligaša odigrano je već naredne sezone. U susretima osmine finala, 6. i 7. septembra 1972. godine, postignuti su sledeći rezultati:

OFK Beograd – Vojvodina 3:1 (1:0)
Partizan – Čelik 3:1 (1:1)
Velež – Hajduk 4:2 (2:0)
Borac – Vardar 0:2 (0:1)
Sutjeska – Sarajevo 0:1 (0:1)
Sloboda – Dinamo 2:1 (1:0)
Radnički (Niš) – Olimpija 0:0 (penalima 3:2)
Crvena zvezda – Željezničar 4:0 (1:0)

Četvrtfinalni mečevi, 12. i 18. novembra, doneli su sledeće ishode:

Sarajevo – Partizan 3:3 (2:1), 4:5 penalima
Velež – OFK Beograd 1:1 (0:1), 4:3 penalima
Vardar – Crvena zvezda 1:2 (0:0)
Sloboda – Radnički (Niš) 3:0 (2:0)

Polufinalni mečevi predviđeni su za 25. februar 1973. godine. Jedna utakmica je i odigrana – Velež je na stadionu pod Bijelim brijegom tek nakon jedanaesteraca poklekao pred braniocem trofeja Slobodom. U regularnom delu bilo je 1:1 (0:0), nakon šuteva sa bele tačke 4:5.

Drugi polufinalni par činili su “večiti” rivali Crvena zvezda i Partizan, ali je njihov meč zbog teškog, raskvašenog terena “Marakane” odložen za 8. mart. Zvezda je tada slavila sa 4:3 (2:3).

Finale je ovaj put igrano u dve utakmice. Prvi meč u Tuzli, 28. marta, završen je bez golova, dok je u revanšu, 4. aprila, Zvezda sa 2:0 nadigrala Slobodu.

Konačan rezultat postavljen je već u 26. minutu kada je Vladislav Bogićević drugi put zatresao mrežu Rizaha Meškovića. Strelac vodećeg gola na samom početku susreta bio je Slobodan-Cole Janković.

Trener Slobode Josip-Mića Duvančić čestita igračima Crvene zvezde na trijumfu u Kupu prvoligaša

Trener Slobode Josip-Mića Duvančić čestita igračima Crvene zvezde na trijumfu u Kupu prvoligaša

Sledeći podatak je za strahopoštovanje: Fudbalski klub Crvena zvezda je od osnivanja, 1945. godine, učestvovao u 14, što domaćih, što međunarodnih takmičenja. “Crveno-beli” su barem jednom trijumfovali čak u devet!

Zvezda je bila pobednik prvenstva Jugoslavije, nacionalnog kupa, domaćeg Superkupa, Letnje lige šampiona, Kupa fudbalskih prvoligaša, Srednjoevropskog kupa, Dunavskog kupa, Kupa evropskih šampiona (današnje Lige šampiona) i Interkontinentalnog kupa.

Od takmičenja koje nije osvojio, beogradski klub je stigao do finala Kupa UEFA (današnje Lige Evrope), polufinala Kupa pobednika kupova i Kupa sajamskih gradova. “Crveno-beli” su u Uefinom Superkupu poraženi od Mančester Junajteda, a u jedinom nastupu u Intertoto kupu osvojili su drugo mesto u svojoj grupi.

Ni takmičenje u Superkupu, u organizaciji Fudbalskog kupa Jugoslavije, nije se zapatilo na prostoru SFRJ, jer je imalo samo tri izdanja – 1969, 1971. i 1989. godine.

Crvena zvezda je trijumfovala u prva dva navrata. Kao šampion Jugoslavije bila je avgusta 1969. godine u dve utakmice bolja od osvajača Kupa Maršala Tita Dinama – 4:1 u Beogradu i 2:1 u Zagrebu.

Beogradski “crveno-beli” su dve godine kasnije, tada pobednici kupa, savladali aktuelnog šampiona Jugoslavije Hajduk. Zvezda je i ovaj put trijumfovala u oba meča – bilo je 1:0 u Beogradu i 4:2 u Splitu.

Takmičenje je obnovljeno nakon pauze od 18 godina utakmicom između pobednika kupa Partizana i šampiona Vojvodine. Igrao se samo jedan meč i to u Novom Sadu. Slavili su beogradski “crno-beli” nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca (5:4), jer je tokom regularnog dela susreta bilo nerešeno 2:2.

Podelite ...

Ostavite komentar