Jedna slika, jedna priča, jedan video (12)

Rajko Mitić na ramenima saigrača

Dvadesetdevetog novembra 1958. godine, na stadionu JNA u Beogradu, pred oko 30 hiljada gledalaca, Crvena zvezda je u finalu jedanestog izdanja Kupa Jugoslavije savladala mostarski Velež sa ubedljivih 4:0 i po četvrti put osvojila trofej Maršala …

Strelci su Borivoje-Bora Kostić (2), Ranko Borozan i Antun Rudinski.

Međutim, utakmica će ostati upamćena po tome što je kapiten “crveno-belih”, prva “Zvezdina zvezda” i legenda srpskog i jugoslovenskog fudbala Rajko Mitić nakon susreta sa Veležom odlučio da okači kopačke o klin.

Rajko Mitić je fudbalsku karijeru započeo u predratnom BSK-u iz Beograda, ali je potpunu afirmaciju stekao u Crvenoj zvezdi. Za nacionalni tim odigrao je 59 utakmica i postigao 32 gola. Kao član reprezentacije Jugoslavije nastupio je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. (srebrna medalja) i Helsinkiju 1952. godine (takođe srebrna medalja), kao i na svetskim šampionatima 1950. godine u Brazilu i 1954. godine u Švajcarskoj …

Rajko je kasnije pričao:

“Ova utakmica donela je Cvenoj zvezdi još jedan kup, a za mene je bila posebno značajna, jer je to bio moj oproštajni meč. Lepši trenutak za oproštaj nisam mogao poželeti: odlazio sam u trijumfu … I pored toga što je svaki rastanak tužan, ja sam svoje definitivno napuštanje sportskog borilišta primio kao životnu, biološku neminovnost, bez patetike, da ne kažem tragedije.

A kad sam se posle ceremonije primanja pehara našao na ramenima svojih drugova iz tima, činilo mi se da dodirujem oblake, jer mi je to priznanje, koje nije bilo vezano samo za finalnu utakmicu, već za sve ono što sam za 14 godina dao Crvenoj zvezdi, bilo i ostalo najdraže od svih koje sam do danas primio.”

Podelite ...

Ostavite komentar