Fudbalerko Nogometović istražuje: Sezona 1977/78 – reprezentacije

Rumunija - Jugoslavija 4:6: Šurjak u nezadrživom prodoru

Reagujući na prvu loptu, zaključili bi da je fudbalska sezona 1977/78 na reprezentativnom planu bila neuspešna jer se naša najbolja selekcija nije kvalifikovala na Svetski šampionat u Argentini. Ali ako uzmemo u obzir rezultate nacionalnih timova u ostalim kategorijama, možemo bez preterivanja da kažemo da se radilo o jednoj briljantnoj sezoni.

Dovoljno je reći da smo u maju 1978. godine postali šampioni Evrope u amaterskoj konkurenciji, zatim u kategoriji do 21 godine i vicešampioni Starog kontinenta za uzrast do 18 godina.

Krenimo redom, pozabavimo se prvo rezultatima seniorske reprezentacije …

MAĐARSKA – JUGOSLAVIJA 4:3 (prijateljska, 5. oktobar 1977. godine)

Generalna proba pred važan meč kvalifikacija za Svetski kup protiv Rumunije nije uspela. Mađari su pred 10 hiljada gledalaca na svom čuvenom Nep stadionu u Budimpešti potpuno nadigrali “plave”, naročito u prvom poluvremenu, kada je golman Ivan Katalinić imao pune ruke posla, tako da krajnji rezultat nije ogledalo dešavanja na terenu.

Poveli su u 69. minutu domaćini sa 4:1 i imali priliku da našima nanesu katastrofalan poraz, ali su u nastavku malo usporili, ubacili u nižu brzinu. Selektor Marko Valok je izmenama u drugom poluvremenu malo trgnuo ekipu, pa su u finišu meča Zvezdina radilica Dušan Staja Nikolić i debitant iz Sarajeva Safet Sušić mogući debakl pretvorili u prihvatljiv poraz.

Strelci su bili: Zoltan Kereki (17), Andraš Toročik (43, 69) i Bela Varadi (55-pen) za Mađarsku, a Nikolić (85) i Sušić (44, 83) za goste.

Jedna od gužvi pred golom Petra Borote koji je tokom utakmice zamenio Ivana Katalinića

Jedna od gužvi pred golom Petra Borote koji je tokom utakmice zamenio Ivana Katalinića

RUMUNIJA – JUGOSLAVIJA 4:6 (kvalifikacije za SP, 13. novembar 1977. godine)

Legendarna utakmica sa deset golova i neverovatnim rezultatskim preokretima. Pobeda koja je naš već prežaljeni tim dovela u poziciju da u okršaju sa Španijom sam odlučuje o odlasku na Svetsko prvenstvo u Argentinu.

GRČKA – JUGOSLAVIJA 0:0 (Balkanski kup, 16. novembar 1977. godine)

Samo nekoliko dana nakon istorijskog trijumfa u Bukureštu, naše je u Solunu čekalo novo iskušenje, meč protiv Grčke u okviru grupne faze Balkanskog kupa. Bio je ovo poslednji Balkanski kup za nacionalne selekcije, prvi je odigran još davne 1929. godine.

Fizički i psihički istrošeni nakon utakmice sa Rumunima, “plavi” su još dobro prošli izvukavši remi u Grčkoj, a najzaslužniji za osvojen bod bio je golman Ivan Katalinić. Iljas Galakos je predstavljao nerešivu enigmu za našu odbranu. Ovaj napadač je sredinom prvog poluvremena snažno šutirao, a lopta koju je odbio Katalinić završila je na stativi.

Na drugoj strani, Zvezdin golgeter Zoran Filipović našao se par navrata u poziciji da savlada Zaharijasa Kakarisa.

Jugoslavija je u revanšu savladala (4:1) Grčku i plasirala se u finale ovog takmičenja gde je u dve utakmice bila bolja selekcija Rumunije i osvojila Balkanski kup.

JUGOSLAVIJA – ŠPANIJA 0:1 (kvalifikacije za SP, 30. novembar 1977. godine)

Ruben Kano je svojim pogotkom raspršio sva nadanja u odlazak na Svetski kup – Jugosloveni su ostali kući, a Španci putovali u Argentinu. Fudbalski okršaj koji su obeležili nesportsko ponašanje sa obe strane i flaša koja je bačena iz gledališta pogodila Huanitovu glavu.

IRAN – JUGOSLAVIJA 0:0 (prijateljska, 5. april 1978. godine)

Naši su fudbaleri u glavni grad Irana doputovali na sam dan utakmice, nakon napornog puta. Igrali su na tvrdom i neravnom terenu na nadmorskoj visini od 1.400 metara i, srećom, nisu platili danak tom avanturizmu u režiji Fudbalskog saveza Jugoslavije. Možda zato što je i rival imao svojih problema, naime, domaćini su nastupili u oslabljenom sastavu.

Ipak, Nuraj je u 58. minutu bio u idealnoj prilici da donese vrednu pobedu svojoj reprezentaciji. Bilo je još opasnih pokušaja domaćina, ali je Katalinić ponovo bio na visini zadatka.

ITALIJA – JUGOSLAVIJA 0:0 (prijateljska, 18. maj 1978. godine)

Kapiteni Italije i Jugoslavije Dino Zof i Ivica Šurjak uoči utakmice

Kapiteni Italije i Jugoslavije Dino Zof i Ivica Šurjak uoči utakmice

Poslednji nastup u sezoni 1977/78, naš nacionalni tim imao je na Olimpijskom stadionu u Rimu protiv učesnika Svetskog prvenstva Italije.

Bilo je to jedno sasvim zrelo, solidno izdanje jugoslovenske reprezentacije pred 30-ak hiljada domaćih navijača, koji su zvižducima sa terena ispratili svoje ljubimce.

U odsustvu glavnog kreatore igre Đankarla Antonjonija, “azuri” su delovali nepovezano, dok su naši vešto pleli mrežu oko gola Dina Zofa. U toj igri najviše se istakao kapiten Ivica Šurjak koji je slao upotrebljive centaršuteve, a i sam je u drugom poluvremenu pogodio okvir italijanskog gola.

“Azuri” su mesec i po dana kasnije osvojili četvrto mesto u Argentini. Svetski šampion postala je domaća selekcija.

Ante Rajković (levo) pokušava da zaustavi paklenog strelca Roberta Betegu, akciju prati Mario Boljat

Ante Rajković (levo) pokušava da zaustavi paklenog strelca Roberta Betegu, akciju prati Mario Boljat

MLADA REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE – ŠAMPION EVROPE

Trijumfalni pohod na titulu šampiona Evrope, mlada reprezentacija (igrači do 21 godine) Jugoslavije započela je još 9. oktobra 1976. godine u Zagrebu ubedljivom (4:1) pobedom protiv vršnjaka iz Španije.

“Plavi” su u grupi u kojoj je bila i Rumunija kolo pre kraja obezbedili prolazak u četvrtfinale gde su u dve utakmice bili bolji od Mađarske. U prvom meču su kiksali i pretrpeli minimalan (0:1) poraz u Mariboru, ali su to nadoknadili na gostovanju u Bekeščabi, trijumfovali su rezultatom 2:0.

Polufinale je bilo prava fudbalska poslastica, dvomeč sa Engleskom. Naši su slavili sa 2:1 u prvom susretu u Novom Sadu 19. aprila 1978. godine. Poveli smo nakon pola sata igre kada je golgeter Veleža Vahid Halilhodžić majstorski izveo slobodan udarac sa 20 metara.

Gosti su izjednačili u finišu prvog dela, u 43. minutu – Vilijams je centrirao sa desnog krila, a King je iz neposredne blizine savladao mladog golmana Partizana Radeta Zalada.

Nastavak susreta protekao je u terenskoj dominaciji gostiju, ali se u 87. minutu ipak zatresla mreža golmana Bredšoua zahvaljujući najboljem akteru meča Halilhodžiću.

Dve nedelje kasnije, 3. maja, odigran je revanš-meć na stadionu Mejn Roud u Mančesteru. Domaći su najozbiljnije shvatili ovaj meč, pa je njihov selektor Dejvid Sekston pod zastavu pozvao i četvoricu igrača iz seniorske reprezentacije.

Pred oko 25 hiljada svojih vatrenih pristalica, Englezi su čitav meč bespoštedno jurišali na gol Dike Stojanovića, ali su naši igrači požrtvovanom igrom uspešno odolevali svim naletima. A kada je Halilhodžić u 82. minutu doveo “plave” u vođstvo, finale je već bilo izvesno …

Doduše, Englezi su samo dva minuta kasnije izjednačili preko Stiva Simsa, ali je selektor Ivan Toplak svoj brod ipak uveo u mirnu luku. I da je bilo trunčice više sreće, “rezervista” Radomir Savić doneo bi na samom isteku utakmice novo vođstvo i verovatno pobedu Jugoslaviji, ali je lopta nakon njegovog šuta pogodila stativu.

Finale se takođe igralo u dve utakmice. Protivnici su bili mladi fudbaleri iz Istočne Nemačke, koji su u polufinalu ukupnim rezultatom 4:3 bili bolji od vršnjaka iz Bugarske.

Prvi meč je održan 17. maja na Gradskom stadionu u Haleu pred oko 20 hiljada gledalaca, od kojih je nekoliko hiljada bilo jugoslovenskih radnika na privremenom radu u Istočnoj Nemačkoj.

Istočni Nemci su bili bolji i opasniji rival sve do gola Halilhodžića iz slobodnog udarca u 53. minutu. Od tog trenutka naši su počeli da uspostavljaju ravnotežu na terenu koja im je donela par izglednih prilika da slave ubedljiviju pobedu i tako već u prvoj utakmici reše pitanje šampiona Evrope.

SASTAV JUGOSLAVIJE U PRVOJ FINALNOJ UTAKMICI: Aleksandar Stojanović (Crvena zvezda, Beograd), Đorđe Vujkov (Vojvodina, Novi Sad), Miloš Hrstić (Rijeka), Velimir Zajec (Dinamo, Zagreb), Nenad Stojković (Partizan, Beograd), Srećko Bogdan (Dinamo, Zagreb), Zlatko Krmpotić (Crvena zvezda, Beograd), Nikica Klinčarski (Partizan, Beograd), Vahid Halilhodžić (Velež, Mostar), Dragan Bošnjak (Vojvodina, Novi Sad) – Radomir Savić (Sarajevo), Damir Desnica (Rijeka) – Blaž Slišković (Velež, Mostar).

Revanš-meč u Mostaru 31. maja doneo je triler kakav samo fudbal ume da režira. Igrao se drugi minut kada je usledio šok za oko 15 hiljada gledalaca jer je Kote zatresao mrežu iza Stojanovića.

Srećom, kad je teško, tu je – Vaha! On je u polufinalnom dvomeču protiv Engleske postigao sve naše golove, a takav trend je nastavio i u finalu. Bio je strelac za “plave” u Haleu, a u svom Mostaru je već u devetom minutu doneo izjednačenje.

Radost naših trajala je kratko jer su usledila nova dva šoka, dva gola za goste – Kun je bio neumoljiv samo dva minuta kasnije, a u 15. minutu je strelac bio Ridiger.

Kakav ludi početak utakmice! Jer je brzonogi napadač Rijeke Damir Desnica snažnim volejem posle centaršuta Bošnjaka samo minut posle Ridigerovog gola doneo smanjenje rezultata. U 16. minutu na semaforu je pisalo: 2:3!
Taj neuhvatljivi Kun je svojim drugim golom u 31. minutu povisio vođstvo Istočne Nemačke na, neki bi rekli, neuhvatljivih 4:2. To se tada zaista tako činilo jer je jugoslovenska igra u prvom poluvremene delovala neorganizovano i teško je bilo za očekivati da protivnici do kraja meča neće uvaliti još koji komad smušenoj odbrani.

Svesni da im pehar izmiče, “plavi” su od četvtog primljenog gola zaigrali onako kako umeju, pa su ubrzo došli plodovi takve igre.

Najpre je sjajni Vaha šutem sa bele tačke u 37. minutu smanjio na 3:4, a već u petom minutu nastavka nastupila je erupcija oduševljenja na stadionu pod Bijelim brijegom jer je Dinamov vezista Srećko Bogdan izjednačio rezultat.

Za razliku od očajnog odigranog početka utakmice, Jugosloveni su u drugom poluvremenu zaigrali pametnije i organizovanije, držali su loptu u svom posedu ne dozvolivši nikakva iznenađenja. Kad je austrijski sudija Vorer odsvirao kraj utakmice, slavljenički šampanjac je mogao da se otvori …

SASTAV JUGOSLAVIJE U DRUGOJ FINALNOJ UTAKMICI: Aleksandar Stojanović (Crvena zvezda, Beograd), Zlatko Krmpotić (Crvena zvezda, Beograd), Milovan Obradović (Radnički, Niš), Velimir Zajec (Dinamo, Zagreb), Nenad Stojković (Partizan, Beograd), Srećko Bogdan (Dinamo, Zagreb), Dragan Bošnjak (Vojvodina, Novi Sad) – Vladeta Starčević (OFK Beograd), Radomir Savić (Sarajevo), Vahid Halilhodžić (Velež, Mostar), Nikica Klinčarski (Partizan, Beograd) – Nedžad Verlašević (Sloboda, Tuzla), Damir Desnica (Rijeka).

Mlada reprezentacija Jugoslavije, šampion Evrope

Mlada reprezentacija Jugoslavije, šampion Evrope

OMLADINSKA REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE – VICEŠAMPION EVROPE

Omladinska reprezentacija Jugoslavije ponovila je uspeh svojih prethodnika iz 1953, 1962. i 1974. godine osvojivši drugo mesto na 31. po redu Omladinskom UEFA turniru, koga je 1981. godine nasledio Evropski šampionat za igrače do 18 godina.

Nakon što su u grupnoj fazi u dve utakmice bili bolji od Rumunije (dva puta po 2:0), naši juniori su se plasirali na finalni turnir koji se održavao od 5. do 14. maja 1978. godine u Poljskoj.

Mali “plavi” našli su se u C grupi zajedno sa Mađarskom, Islandom i Belgijom. U prvom kolu je sa 2:1 pobeđena Belgija, koja se nakon te utakmice povukla iz takmičenja jer zbog masovnog trovanja hranom nije imala dovoljan broj igrača za sledeću utakmicu. UEFA je naknadno ovaj meč registrovala službenim rezultatom 3:0, kao i preostale utakmice u grupi koje Belgija nije odigrala.

Jugoslavija i Mađarska su u drugom kolu odigrali meč bez golova. Kako su Mađari u prvom kolu savladali Island sa 3:1, našima je trebala pobeda nad Islandom od tri gola razlike da bi bili ispred Mađarske i plasirali se u polufinale.

Zacrtano – urađeno! Island je pao rezultatom 3:0, Jugoslavija je otišla dalje …

U polufinalu 12. maja čekali su ih Škoti. Meč u Krakovu, pred oko tri hiljade gledalaca, u regularnom delu meča završen je bez pobednika (2:2), pa se prema tadašnjim pravilima odmah pristupilo izvođenju jedanaesteraca u kojima su uspešniji bili “plavi” i slavili sa 4:2, ukupnim rezultatom 6:4.

Drugi finalisti su bili klinci iz Sovjetskog Saveza, zemlje koja je već tri puta osvojila ovaj turnir, koji su sa 2:0 bili bolji od Poljske.

Susret sa “zbornajom komandom” na stadionu “Visle” u Krakovu, pred oko tri hiljade gledalaca, protekao je prema očekivanjima jer je selekcija SSSR-a uoči meča važila za favorita. Doduše, naš tim, iako oslabljen neigranjem Zvonka Živkovića i Zvonka Varge iz Partizana, Nedeljka Milosavljevića iz Zvezde i još nekih važnih igrača koje klubovi nisu pustili zbog prvenstvene borbe za bodove, pružio je snažan otpor u prvom poluvremenu, ali je odbrana u nastavku popustila čak tri puta. Golove su postigli najbolji strelac turnira Oleg Taran u 51. i 77. i Igor Gurinovič u 73. minutu.

Krajnji rezultat od 3:0 ipak nije verno odrazio stanje na terenu jer su “plavi” uglavnom bili ravnopravan rival.

SASTAV JUGOSLAVIJE U FINALU: Igor Mrkun (Olimpija, Ljubljana), Milan Janković (Maribor), Mehmed Baždarević (Željezničar, Sarajevo) – Haris Smajić (Sarajevo), Milan Ičin (Novi Sad), Robert Juričko (Hajduk, Split), Ante Rumora (Zagreb), Marko Elzner (Olimpija, Ljubljana), Ivan Gudelj (Hajduk, Split), Željko Stanić (Proleter, Zrenjanin), Marko Mlinarić (Dinamo, Zagreb), Predrag Milovanović.

AMATERSKA REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE – ŠAMPION EVROPE

Amaterska reprezentacija Jugoslavije

Amaterska reprezentacija Jugoslavije

U četvrtom izdanju amaterskog kupa Evrope, reprezentacija Jugoslavije osvojila je prvo mesto, ponovivši uspeh iz 1974. godine.

Podsetimo, u tadašnjoj Jugoslaviji samo su igrači u klubovima Prve lige uživali profesionalni status, dok su se fudbaleri u nižim rangovima takmičenja tretirali kao amateri, drugim rečima, nisu bili plaćeni za pikanje lopte. Barem je tako bilo zvanično … Prema tome, u ovu reprezentaciju mogli su da uđu samo fudbaleri iz druge i nižih liga.

U okviru Grupe 2, “plavi” su u Prištini sa 4:1 pobedili Tursku, a sa 2:0 su slavili u revanšu odigranom u turskom Ajdinu.

U polufinalu završnog turnira u grčkoj Atini Jugoslavija je 14. maja 1978. godine u odličnoj igri eliminisala Zapadnu Nemačku – bilo je 0:0 nakon 120 minuta, penalima 3:1.

Izabranici selektora Aleksandra Tirnanića od 96. minuta igrali su sa desetoricom jer je britki defanzivac leskovačke Dubočice Zoran Banković zaradio crveni karton zbog udaranja protivničkog igrača bez lopte.

Heroj penal-serije bio je golman bihaćkog Jedinstva Zlatko Maršalek, koji je Nemcima “skinuo” dva šuta. Na drugoj strani, precizni su bili defanzivac sarajevskog Željezničara Fahrudin Saračević, Atanas Grnčarov iz skopskog Vardara i vezista kragujevačkog Radničkog Milojko Kurčubić

“Plavi” su u finalnom okršaju 15. maja 1978. godine posle produžetaka rezultatom 2:1 nadigrali domaćina turnira.

Vođstvo našima doneo je u 23. minutu, a ko drugi nego najbolji strelac Druge lige Jugoslavije svih vremena Veselin-Veso Zrilić iz trebinjskog Leotara, da bi Grčka izborila produžetke golom Zikosa u 56. minutu.

Veliku pobedu vrednu titule šampiona Evrope u amaterskoj konkurenciji doneo je u 112. minutu sjajni Kurčubić, nekadašnji prvotimac beogradskog Partizana.

Sleva: Zlatko Maršalek, Veselin Zrilić i Milojko Kurčubić

Sleva: Zlatko Maršalek, Veselin Zrilić i Milojko Kurčubić

SASTAV JUGOSLAVIJE U FINALU: Maršalek, Gudunić, Jončić, Breber, Starovlah, Vujadinović, Bradvić, Kojović, Zrilić, Kurčubić, Grnčarov.

Podelite ...

Ostavite komentar