Leon Štukelj, osvajač tri zlatne medalje na olimpijskim igrama
Jugoslavija (tada pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca) je svoje prve medalje na olimpijskim igrama osvojila 1924. godine u Parizu – i to obe zlatne. Tada je gimnastičar Leon Štukelj (na slici) pobedio na vratilu i u višeboju.
Možda najveći tragičar u istoriji Olimpijskih igara jeste italijanski maratonac Dorando Pjetri (na slici). U trci maratona na Igrama u Londonu 1908. godine, Pjetri je imao veliko vođstvo sve do ulaska u stadion. Iscrpljen sopstvenim tempom, ne znajući za sebe, nesrećni Italijan nekoliko puta je zateturao i pao.
Baron Pjer de Kuberten (na slici), francuski pedagog, najzaslužniji je za obnavljanje olimpijskih igara, koje su održavane u antičkoj Grčki u periodu od 776. godine pre nove ere do 393. godine nove ere. Bio je osnivač Međunarodnog Olimpijskog komiteta i njegov predsednik od 1896. do 1925. godine.
Kanadski atletičar Ben Džonson (na slici, u sredini) osvojio je prvo mesto i zlatnu medalju u trci na 100 metara na Olimpijskim igrama u Seulu, istrčavši najkraću atletsku deonicu za tada neverovatnih 9,79 sekundi. Samo koji dan kasnije dokazano je da je koristio nedozvoljena stimulativna sredstva, zbog čega je diskvalifikovan.
Jugosloveni su na Olimpijskim igrama osvojili ukupno šest medalja – po jednu zlatnu i bronzanu i četiri srebrne medalje.
Reprezentacija Jugoslavije sa Olimpijskih igara 1952. godine
Na veoma jakom fudbalskom turniru Olimpijskih igara u Helsinkiju 1952. godine selekcija Jugoslavije je u pretkolu savladala nacionalni tim Indije sa rekordnih 10:1. Osim rezultata, interesantan je i podatak da su Indijci igrali bosi.