Priče iz Primere: Đuka tragičar, Savo heroj

Igrači Deportiva teše svog saigrača Đukića nakon promašenog penala

Značajan događaj za Deportivo la Korunju, klub koji je dugo tavorio u drugoj ligi Španije, pa čak ispadao i u treću, bio je dolazak na mesto direktora Augusta Sezara Lendoira 1988. godine.

Lendoiro je prvo finansijski konsolidovao klub i u izgradnju snažnog Depora uložio tadašnjih 700 miliona španskih pezeta. Brazilski reprezentativci Bebeto i Mauro Silva pojačali su redove plavo-belih.

Komandant odbrane postao je Miroslav Đukić, rođeni Šapčanin, bivši igrač šabačke Mačve i beogradskog Rada. Osnovicu tima činili su i Španci Nando, Fran, Donato, Havijer Manharin, Lopez Rekarte …

Deportivo je u sezoni 1993/94 primio samo 18 golova, čak 24 manje od prve sledeće ekipe sa najmanjim brojem primljenih pogodaka. Vodio je tokom većeg dela šampionata i činilo se da će stići do prve titule u klupskoj istoriji.

To je bila jedna od najuzbudljivijih, ako ne i najdramatičnija završnica španskog prvenstva. Uoči poslednjeg kola Deportivo je imao 55, a jedini pratilac Barselona 54 boda. Depor je u poslednjem kolu dočekao nemotivisanu Valensiju, dok je Barsa za protivnika imala Sevilju, tim koji se i dalje borio za učešće u evropskim kupovima.

Obe utakmice igrale su se 14. maja 1994. godine. Na stadionu “Kamp Nou” u Barseloni prvo poluvreme odvijalo se onako kako su navijači Deportiva samo poželeti mogli …

Dijego Simeone doveo je goste u vođstvo od 1:0. Izjednačio je bugarski as Hristo Stoičkov velemajstorskim volejem sa desne strane. Na odmor se ipak odlazi sa vođstvom gostiju, nakon pogotka rasnog strelca Hrvata Davora Šukera …

Domaćini u drugom delu sve karte bacaju u napad. Stoičkov izjednačuje, a Brazilac Romairo dovodi u vođstvo Barselonu. Sa još dva gola Barsa dolazi do sigurnog vođstva (meč je završen rezultatom 5:2) i sada svi na stadionu osluškuju šta se dešava na stadionu Riazor u Korunji gde je Deportivo sve do poslednjih sekundi sudijske nadoknade sa Valensijom igrao bez golova … Taj rezultat doneo bi Barseloni šampionsku titulu, četvrtu u nizu.

U poslednjem očajničkom pokušaju domaćina da zatresu protivničku mrežu, igrač Sevilje Hoze Serer sapliće Nanda u svom šesnaestercu. Sudija Lopez Nieto nije se dvoumio i odmah je pokazao na belu tačku! Penal za Deportivo! Šansa za titulu, prvu u 88 godina dugoj klupskoj istoriji!

Donato, koji je u Deporu bio zadužen za izvođenje jedanaesteraca, izašao je ranije iz igre. Drugi izbor bio je Brazilac Bebeto, ali on nije imao hrabrosti da preuzme odgovornost. Dramu oko izvođača razrešio je naš Đukić, uzeo je loptu i krenuo ka beloj tački …

Gol bi bio kruna sjajne Đukićeve sezone, zaslužena nagrada za odlične igre …

Sudija je dao znak, Đuka je krenuo prema lopti i šutirao unutrašnjom stranom stopala. Udarac je bio mlak i nedovoljno precizan, pa je golman Valensije Hoze Luis Gonzales bez problema uhvatio “živu” loptu.

Iako za njih ova utakmica nije imala takmičarski značaj, fudbaleri Valensije počeli su da se raduju. To je aktuelizovalo glasine koje su kružile uoči utakmice da im je uprava Barselone obećala velike novčane nagrade ukoliko ostanu neporaženi u Korunji.

Đukić je 1997. godine iz Deportiva prešao upravo u Valensiju. Kada je njegov bivši klub 2000. godine ipak uspeo da osvoji šampionsku titulu, Đuka je izjavio: “Bog postoji. Oni su to zaslužili. Sada sam miran u duši.”

DEPORTIVO LA KORUNJA – VALENSIJA 0:0

DEPORTIVO: Lianono, Đukić, Ribera, Voro, Rekarte, Nando, Donato (Alfredo od 74. minuta), Mauro Silva, Fran, Manharin, Bebeto

VALENSIJA: Gonzalez, Kamarasa, Flores, Giner, Serer, Fernando, Arojo, Mendieta, Alvaro, Galvez (Ribera od 78. minuta), Mijatović (Gonzales od 84. minuta).


Jedan od najtežih poraza na domaćem terenu u istoriji fudbalskih prvenstava Španije madridski Real pretrpeo je u 14. kolu državnog šampionata, 4. decembra 1999. godine, u susretu sa Realom iz Saragose – 1:5.

Velika kriza rezultata potresala je “kraljevski klub” u jesenjem delu šampionata 1999-2000. Zbog loših rezultata klupu je napustio Velšanin Džon Tošak, a na njegovo mesto zaseo je Vinsente del Boske. Dolazak imenjaka iz Saragose bio je prilika Madriđanima da prekinu neugodan rekord – tri meseca bez trijumfa na stadionu “Santjago Bernabeu” u španskom prvenstvu. Poslednju pobedu pred svojim navijačima ostvarili su još u drugom kolu, 28. avgusta, protiv Numansije – 4:1.

Ekipa iz Saragose je do utakmice u Madridu postigla samo tri gola u gostima, a samo protiv Reala – pet! Junaci najveće pobede Reala iz Saragose na gostovanju madridskom Realu bili su dvostruki strelci – Huan Kastanjo Kviros – Huanele i Savo Milošević. Jedan gol pridodao je Ander Garitano, a počasni pogodak za Madriđane postigao je Raul.

Izuzetno inspirisani gosti nisu imali milosti prema grogiranom protivniku i “kraljevskom” klubu naneli najteži poraz na njegovom terenu u poslednjih 25 godina. Milošević je nagovestio potop Madriđana sjajnim golom glavom u 29. minutu za vođstvo Saragose od 1:0, a iz kontranapada u 68. minutu postavio konačan rezultat i stavio tačku na debakl slavnog kluba. Ostaće zabeleženo da je u drugom poluvremenu za Madriđane zaigrao i Perica Ognjenović, koji je te godine pristigao iz beogradske Crvene zvezde.

Kada je Huanele u finišu prvog poluvremena doveo goste u vođstvo od 3:0, na teren su počeli da padaju jastučići za sedenje nezadovoljnih navijača, a tribine su se zabelele od belih maramica kojima su gledaoci upravi Reala dali na znanje da im više neće tolerisati kockanje sa ugledom slavnog kluba.

Nevera: Semafor sve govori

Nevera: Semafor sve govori


Savo je nakon meča izbio na čelo liste strelaca sa 15 golova. Šampionat je završio na petom mestu najboljih golgetera sa 21 pogotkom.

Saragosa je te sezone osvojila peto mesto, dok je Real završio na šestom mestu. Prvak je po prvi put u svojoj klupskoj istoriji postao Deportivo.

REAL MADRID – REAL SARAGOSA 1:5 (0:3)

REAL MADRID: Bicari, Karembe, Hulio Sezar (Ognjenović od 46. minuta), Karanka, Roberto Karlos, Sedorf, Ivan Elguera, Guti, Savio, Raul, Morientes.

REAL SARAGOSA: Huanmi, Pablo, Agvado, Pako (Solana od 21. minuta), Kuartero, Akunja, Aragon, Garitano, Huan Kastanjo Kviros – Huanele, Veliska, Milošević.

Podelite ...

Ostavite komentar