Dvadeset deveto izdanje Fudbalskog kupa Jugoslavije, popularnog Kupa Maršala Tita, bilo je u neku ruku istorijsko. Splitski Hajduk je pobedom u finalu nad Budućnošću iz Titograda (današnje Podgorice) po peti put uzastopno osvojio trofej u najmasovnijem takmičenju, što je ostao neoboreni rekord u jugoslovenskom fudbalu.

Iza njega je beogradska Crvena zvezda koja je u periodu između 1948. i 1950. godine trijumfovala tri puta zaredom.

Put Splićana do finala nije bio lagan. Posle minimalne pobede nad zeničkim Čelikom pred svojom publikom na stadionu pod Plinarom, Hajduk je tek posle boljeg izvođenja jedanaesteraca prošao Borac u Banjaluci i drugoligašku ekipu Vardara u Splitu. U polufinalu su “majstori s mora” bili bolji od još jednog drugoligaša – Novog Sada …

Budućnost je imala kudikamo teže protivnike – u četvrtfinalu je savladala ekipu Sarajeva, koja je u osmini finala deklasirala beogradski Partizan sa 3:0, a u polufinalu na penale prošla niški Radnički u gostima. Radnički je kolo ranije izbacio tuzlansku Slobodu, koja je te sezone ostvarila najveći uspeh u klupskoj istoriji osvajanjem trećeg mesta u šampionatu.

Posle 120 minuta divovske borbe, Splićani su golovima Luketina i Žungula pobedili Budućnost predvođenu legendarnim Antom Miročevićem, koji je kasnije zaigrao u najboljoj selekciji Jugoslavije kao prvi fudbaler iz nekog crnogorskog kluba kojem je to pošlo za rukom, tačnije nogom.

Šesnaestina finala

Borac (Banja Luka) – Dinamo (Zagreb) 5:1
Dinamo (Vinkovci) – Trepča (Kosovska Mitrovica) 2:1
Sarajevo – Crvena zvezda (Beograd) 2:1
Hajduk (Split) – Čelik (Zenica) 1:0
Istra (Pula) – Novi Sad 2:3
Rijeka – Napredak (Kruševac) 1:0
Zagreb – OFK Beograd 6:1
OFK Titograd – Sloboda (Tuzla) 0:2
Partizan (Beograd) – Željezničar (Sarajevo) 1:0
Pobeda (Prilep) – Budućnost (Titograd) 1:3
Radnicki (Pirot) – Radnicki (Kragujevac) 2:1
Rudar (Kakanj) – Merkator (Ljubljana) 4:1
Sloga (Doboj) – Radnički (Niš) 1:2
Spartak (Subotica) – Rad (Beograd) 2:5
Vardar (Skopje) – Velež (Mostar) 1:0
Vojvodina (Novi Sad) – Olimpija (Ljubljana) 2:0

Osmina finala

Borac (Banja Luka) – Hajduk (Split) 1:1 posle produžetaka (3:4 penalima)
Budućnost (Titograd) – Rudar (Kakanj) 1:0
Dinamo (Vinkovci) – Radnički (Pirot) 3:2
Sarajevo – Partizan (Beograd) 3:0
Novi Sad – Rijeka 1:0
Rad (Beograd) – Radnički (Niš) 1:2
Sloboda (Tuzla) – Zagreb 4:2
Vardar (Skopje) – Vojvodina (Novi Sad) 5:3

Četvrtfinale

Budućnost (Titograd) – Sarajevo 3:2
Hajduk (Split) – Vardar (Skopje) 1:1 posle produžetaka (6:5 penalima)
Novi Sad – Dinamo (Vinkovci) 1:1 posle produžetaka (4:1 penalma)
Radnički (Niš) – Sloboda (Tuzla) 2:1

Polufinale

Hajduk (Split) – Novi Sad 2:0
Radnički (Niš) – Budućnost (Titograd) 1:1 posle produžetaka (4:5 penalima)

FINALE

Beograd, 24. maj 1977. godine

Hajduk (Split) – Budućnost (Titograd) 0:0, 2:0 posle produžetaka

Strelci: Šime Luketin (100. minut) i Slaviša Žungul (114). Stadion: Crvene zvezde. Gledalaca: 60.000. Sudija: Vlado Tauzes (Ljubljana).

HAJDUK: Ivan Katalinić, Luka Peruzović, Mario Boljat, Šime Luketin, Vedran Rožić, Marin Kurtela (Zoran Vujović), Dražen Mužinić, Ivica Šurjak, Davor Čop (Zlatko Vujović), Boriša Đorđević, Slaviša Žungul. Trener: Josip Duvančić.

BUDUĆNOST: Momčilo Vujačić, Nikola Janković, Rajko Folić (Momčilo Božović), Janko Miročević, Vojislav Vukčević, Čedomir Milošević, Dragomir Kovačević (Dragan Vujović), Radovan Bošković, Mojaš Radonjić, Ante Miročević, Petar Ljumović. Trener: Marko Valok.

Ne baš mnogo zanimljiva utakmica odlučena je tek u produžecima kada je do izražaja došla bolja fizička sprema igrača iz Splita.

Tokom regularnih 90 minuta utakmice “bili” su bili nešto konkretniji, više su držali loptu u svom posedu i organizovali smislenije akcije, dok su se Titograđani uglavnom uzdali u brze kontranapade preko Anta Miročevića i prekide, u kojima su računali na centarfora Mojaša Radonjića i ostale dobre visoke skakače.

Prvo poluvreme je bilo sadržajnije, dok su se u nastavku ekipe orijentisale na odbranu.

U dodatnih 30 minuta postojao je samo jedan tim – Hajduk, koji je pored dva gola, mogao da postigne barem još toliko.

Splićani su poveli u 100. minutu kada je Boriša Đorđević lucidnim potezom petom poslužio Šimu Luketina za 1:0.

Konačan rezultat u 114. minutu postavio je Slaviša Žungul, koji je, zaplivavši kroz vazduh, glavom materijalizovao sjajan prodor i centaršut Ivice Šurjaka.

Bio je ovo ukupno šesti Hajdukov trofej u nacionalnom kupu. Budućnosti je ovo bilo drugo finale jugo-kupa u klupskoj istoriji. “Đetići” su prvi put igrali u sezoni 1964/65, tada su poraženi od zagrebačkog Dinama 1:2.