Fudbalerko Nogometović istražuje: Sezona 1971/72 (6)

Pred početak utakmice Ferencvaroš - Željo 1:2 (FOTO: tempofradi.hu)

Nastupe jugoslovenskih klubova u Evropi obeležili su uspesi beogradske Crvene zvezde (četvrtfinale Kupa pobednika kupova), sarajevskog Željezničara (četvrtfinale kupa UEFA) i zeničkog Čelika (osvajač Srednjoevropskog kupa).

U Kupu evropskih šampiona predstavljao nas je aktuelni prvak splitski Hajduk, kome je to bio prvi nastup u ovom takmičenju. Takođe, “bili” su u prvom kolu, po prvi put u nekom evropskom kupu, za protivnika dobili špansku ekipu. Bila je to Valensija, predvođena trenerom Alfredom di Stefanom, Argentincem koji je kao igrač sa madridskim Realom osvojio pet titula evropskog prvaka.

Prvi meč na stadionu “Luis Kazanova” završen je bez golova, a za to što se mreže nisu nijednom zatresle najzaslužniji je najbolji akter susreta golman Hajduka Radomir Vukčević, koji je bravurozno intervenisao u oko desetak neugodnih situacija pred golom gostiju. U 52. minutu je neverovatnim refleksom sprečio i autogol. Dragan Holcer je hteo da izbaci loptu što dalje iz šesnaesterca Hajduka, ali je u tom pokušaju napucao saigrača Vilsona Džonija, od koga se lopta silovito odbila prema levom uglu gola Hajduka. Gol se činio neizbežnim, ali tako nije mislio Vukčević, koji je panterskim skokom sačuvao mrežu.

Nakon meča su, razumljivo, različito bili raspoloženi treneri Hajduka i Valensije, Slavko Luštica i Alfredo di Stefano. Dok je Luštica sijao od zadovoljstva zbog povoljnog rezultata na teškom gostovanju, Di Stefano je javno iskazao razočarenje zbog “bunkera” gostiju i osuo drvlje i kamenje na glavnog sudiju Irca Džona Karpentera, koga je optužio da je obilato tolerisao Hajdukovu opstrukciju igre.

Di Stefano nije birao reči u oceni igre Hajduka, što će u revanšu doprineti pojačanim tenzijama, koje će kulminirati i incidentima.

A u tom revanšu, dve nedelje kasnije, Hajduk je krenuo silovito i terensku nadmoć krunisao već u 14. minutu – Miroslav Bošković je na desnom krilu pretrčao svoga čuvara Antona i centrirao ka Mićunu Jovaniću. Ovaj je vešto uštopovao loptu i šutirao, golman Valensije Melendez je odbio loptu, ali, na njegovu nesreću, ona se odbila od leđa njegovog saigrača Anibala i ušunjala se preko gol-linije.

Splićani su imali prilike i da povećaju vođstvo. Ivan Pavlica je u pokušaju da centrira sa levog krila pogodio prečku, a Pero Nadoveza se nakon slobodnog udarca Ivice Hlevnjaka i odbijene lopte Melendeza našao u sjajnoj prilici. Međutim, požrtvovani defanzivac Martinez glavom mu je skinuo loptu sa noge.

U samom finišu prvog poluvremena desio se i prvi incident. Anibal je munjevito uleteo u šesnaesterac Hajduka, golman Vukčević je iskoristio njegov nešto duži for i zagrlio loptu. Napadač valensije se, međutim, nije zaustavio, već je nogom po glavi zakačio čuvara mreže Splićana. Namera ili ne, ali bio je to povod za gužvu na terenu. Zapadnonemački sudija Kurt Valdemar Čenšer je odmah odsvirao kraj poluvremena i oterao igrače na “hlađenje”.

Vukčević nije mogao da nastavi igru, a kako je drugi čuvar mreže Ante Sirković takođe bio povređen, na gol je stao mladi Ivan Katalinić, kome je to bio debi u Hajduk na nekoj zvaničnoj utakmici.

Splasnuo je pritisak “bilih”, pa su se gosti otvorili i sve opasnije ugrožavali gol Hajduka. Španci su u 54. minutu izvodili slobodan udarac blizu korner zastavice. Umesto da uputi loptu u šesnaesterac, Anton je poslao prizemnu loptu na ivicu šesnaesterca ka zatrčalom Hoze Klaramunu, koji pravom bombom pogađa gornji desni ugao gola Hajduka.

Gosti su nakon izjednačujućeg pogotka potpuno zagospodarili terenom. Umorni igrači Hajduka pokušavali su “preskakanjem” igre dugim loptama da učine nešto više, ali odbrani Valensije to je u potpunosti odgovaralo.

Nakon poslednjeg zvižduka sudije Čenšera ponovo su se desile nemile scene na terenu, pošto je svađalački raspoloženog Di Stefana udario igrač Hajduka Ivan Buljan. Ali, to je bio samo uvod u divljanje grupice navijača domaće ekipe, koji čitav sat nisu dozvolili fudbalerima Valensije da napuste stadion i usput demolirali autobus kojim su Španci planirali da se vrate u hotel “Kairos”.

Što se tiče drugih predstavnika, nikada naši klubovi nisu bili tako ubedljivi kao te sezone u premijernim nastupima u evropskim kupovima. Naime, Crvena zvezda u Kupu pobednika kupova, odosno Željezničar, Dinamo i OFK Beograd u prvom izdanju Kupa UEFA postigli su ukupno neverovatnih 20 golova!

Oslabljena neigranjem Dragana Džajića, koji je i dalje izdržavao kaznu zbog prošlosezonskog isključenja u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona protiv istočnonemačkog Karl Cajsa u Jeni, Crvena zvezda je u mađarskom mestu Komlo deklasirala domaći Banjas sa 7:2.

Četvrostruki strelac bio je Zoran Filipović, pogodili su još Petar Krivokuća, Stanislav Karasi i Zoran Antonijević.

Edin Sprečo, Josip Katalinski i Josip Bukal bili su precizni za ubedljiv trijumf Željezničara nad belgijskim Brižom na sarajevskom “Koševu”. OFK Beograd je na Karaburmi sa 4:1 slavio nad švedskim Đurgardenom (strelci: Ninoslav Zec, Dušan Lukić, Slobodan Santrač i Slobodan Mešanović).

Dinamo je na Maksimiru takođe bio ubedljiv, savladao je bugarski Botev sa 6:1.

Ivica Miljković je bio dva puta precizan sa bele tačke, Dragutin Vabec je dva puta pogodio iz igre, a po jednom su strelci bili Krasnodar Rora i Josip Lalić.

Kako su revanš-mečevi uglavnom bili formalnost, naši klubovi postigli su nešto skromnije rezultate. Zagrebački “modri” su u Vracu trijumfovali samo sa 2:1 (Alojz Renić i Ivica Senzen). OFK Beograd je u Švedskoj odigrao 2:2 (Zec i Krsto Mitrović), dok je “Željo” poražen od Briža 1:3. Iako to rezultat ne pokazuje, plasman Sarajlija realno nije dolazio u pitanje, jer su oni poveli golom Avdije Derakovića i time praktično razrešili sve dileme.

Zvezda je sebi dozvolila luksuz da bude poražena u revanšu. Jovan-Kule Aćimović je doveo “crveno-bele” u vođstvo, a Juhaš i Benčik obezbeđuju koliko-toliko častan oproštaj Mađara od takmičenja.

Dakle, nakon prvog kola u evropskim kup-takmičenjima, samo Hajduk nije nastavio takmičenje.

U drugom kolu eliminisani su Dinamo i OFK Beograd.

Zagrepčani su sa bečkim Rapidom odigrali dva puta nerešeno – 2:2 u Maksimiru (dvostruki strelac Zdenko Kafka) i 0:0.

OFK Beograd je za rivala dobio ekipu Karl Cajsa, koja je ranije te godine poražena u četvrtfinalu Kupa evropskih šampiona od Zvezde. Nakon 1:1 remija na Karaburmi (strelac za “romantičare” Santrač), Istočni Nemci na svom terenu sa ubedljivih 4:0 vraćaju neke dugove jugoslovenskim klubovima.

Sjajni Željezničar izbacio je italijansku Bolonju, nakon što se u dve utakmice tri puta vraćao iz rezultatskog deficita. Italijani su poveli u sarajevskom meču, ali Bukal je izjednačio iz penala za 1:1.

Pogocima Fedelea, Bolonja je u revanš-meču dva puta vodila, ali je Boško Janković dva puta poravnavao rezultat za konačnih 2:2.

Zvezda se plasirala u četvrtfinale Kupa pobednika kupova eliminisavši holandsku Spartu. Cole Janković je bio jedini strelac za Beograđane u roterdamskom remiju, dok je na beogradskoj “Marakani” isti rezultat bio do 83. minuta (strelac za Zvezdu bio je Karasi) kada Antonijević odlučuje pobednika dvomeča.

Evropsko proleće obezbedila je Zvezda, a nešto kasnije pridružio joj se i Željezničar pobedom nad škotskim Sent Džonstonom u trećem kolu Kupa UEFA.

Kasni gol Konolija doneo je trijumf Škotima u prvom susretu, ali ih je “Željo” pregazio u revanšu. Pogocima Jankovića i Bukala, Sarajlije su na “Koševu” već u četvrtom minutu vodile sa 2:0. Runi je u sedmom minutu pružio iskru nade gostima, ali to je bila samo iluzija. Još Dva gola Bukala (jedan sa bele tačke) i jedan Spreče potvrđuju veliki uspeh Željezničara. Sarajlije su tako u debitantskom nastupu u evropskim kup-takmičenjima odmah stigle do četvrtfinala!

Zvezda se u četvrtfinalu nameračila na moskovski Dinamo, i opet je bila lišena pomoći glavne uzdanice Dragana Džajića, ovaj put zbog povrede.

Pred 55 hiljada gledalaca na stadionu u Beogradu, Sovjeti su poveli u finišu poluvremena preko Anatolija Kožemjakina. Terenska dominacija domaćina, ali bez opipljivih šansi, ipak je urodila plodom u 88. minutu kada je Filipović izjednačio. Radost navijača trajala je samo minut, pošto je “rezervista” Mihail Gerškovič (ušao u igru umesto strelca prvog gola Kožemjakina) doneo trijumf Moskovljanima i veliku prednost pred revanš-meć u Taškentu (današnjem Uzbekistanu).

Sjajni Krivokuća doveo je Zvezdu u vođstvo, ali je Kožemjakin ponovo bio fatalan po odbranu “crveno-belih”. Ukupnim rezultatom 3:2, Dinamo se plasirao u polufinale.

Prepreka Željezničaru na putu do polufinala Kupa UEFA bio je mađarski Ferencvaroš, ekipa koja je ulivala strahopoštovanje, jer je u prethodnom kolu eliminisala zapadnonemački Ajntraht iz Braunšvajga. Nakon 1:1 u gostima, Mađari su na “Nepstadionu” u Budimpešti nadigrali velikog rivala sa 5:2. Ferencvaroš je te sezone u tri meča Kupa UEFA odigranom na domaćem terenu postigao čak 14 golova!

Ali “Željina” dizel-lokomotiva kao da je hvatala zalet i bivala sve silnija iz kola u kolo. Iako su domaćini preko legende mađarskog fudbala Florijana Alberta poveli u 12. minutu, a 40 hiljada domaćih navijača očekivalo novu goleadu, gosti su pogocima Bukala i Spreče preokrenuli rezultat i otišli kući pevajući.

Jedna gužva pred golom "Želje" na gostovanju Ferencvarošu (FOTO: tempofradi.hu)

Jedna gužva pred golom “Želje” na gostovanju Ferencvarošu (FOTO: tempofradi.hu)

Sve je na “Koševu” bilo spremno za veliko slavlje. I utakmica se prvih pola sata odvijala po želji domaćina, jer je Sprečo u 28. minutu doveo Željezničar u vođstvo.

Međutim, kao da je preslikana utakmica iz Budimpešte, samo što su akteri ovaj put zamenili uloge. Tako je Ferencvaroš preokrenuo rezultat i izborio produžetke. Kako ni oni nisu doneli promenu rezultata, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Igrači obe ekipe sigurno su izveli šuteve sa bele tačke, izuzev Jankovića, koji je bio neuspešan u trećoj seriji.

Tako blizu, a tako daleko …

I da se osvrnemo na nastup zeničkog Čelika u Srednjoevropskom kupu, poznatom i kao Mitropa kup, najstarijem evropskom klupskom takmičenju, koje je izgubilo na značaju uspostavljanjem Kupa evropskih šampiona, Kupa pobednika kuova i Kupa velesajamskih gradova (kasnije Kupa UEFA).

U svom debitantskom nastupu u ovom takmičenju, Zeničani su, ni manje ni više, nego odmah uzeli trofej! U prvom kolu eliminisali su italijansku Kataniju (3:0 na stadionu u Blatuši i 0:1 u gostima). Posle toga pala su dva mađarska predstavnika – Diožđer u četvrtfinalu (0:1 u gostima, 4:1) i MTK (1:0, 1:1 u gostima).

U finalnom meču održanom 22. septembra 1971. godine na stadionu “Komunale” u italijanskoj Gorici, pred oko 2.500 gledalaca, Čelik je sa 3:1 pobedio Austriju iz Salcburga i osvojio trofej namenjen pobedniku Srednjoevropskog kupa, koji će odbraniti i narednu sezonu.

Strelci su bili: Petar Mićić (28), Mujo Mujkić (42-penal) i Rade Radulović (73) za Čelik, a Artur Kibler (68) za Austriju. Sudio je Italijan Paolo Toseli.

Treba zapamtiti ta imena koja su pronela slavu zeničkog fudbala širom Evrope:

Golman Momčilo-Momo Vujačić, Slobodan-Bobo Dogandžić, Dragoljub Golubović, Dimitrije Mitrović (od 82. minuta Muhamed-Brka Ćemiragić), Fadil Talić, Mujo Mujkić, Petar Mićić, Rade Radulović, Svetozar Andrejić, Mato Gavran i Mehmed-Majstor Buza. Trener: Midhat Mujkić.

Podelite ...

Ostavite komentar