Svetsko srebro u Portoriku

Srebro na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. godine

Između dve svetske titule (u Ljubljani 1970. i Manili 1978. godine), jugoslovenska košarkaška reprezentacija uzela je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u Portoriku 1974. godine.

“Plavi” su u San Huan doputovali kao aktuelni šampioni Evrope iz Barselone 1973. godine. Na tom prvenstvu u Španiji izvršena je smena generacija i svoju prvu veliku šansu u plavom dresu dobili su bekovi Zoran Slavnić i Dragan Kićanović, krilo Dražen Dalipagić i centar Željko Jerkov. Upravo su prva trojica postali nezamenjivi članovi najbolje petorke u narednom periodu obeleženom velikim reprezentativnim uspesima.

Nakon trijumfa na turnirima u Beogradu (pobeđen SSSR u finalu sa 86:77), Sao Paolu (pobeda nad SAD 87:83) i Rio de Žaneiru (u finalu bolji od domaćina Brazila), “plavi” su potvdili ozbiljnu kandidaturu za najviši plasman u Portoriku.

O putu Jugoslavije do srebrne medalje govorio je tadašnji selektor Mirko Novosel:

“… I eto nas konačno 1. jula u San Huanu. Izlazimo iz aviona, a ono topli vetar u lice. Negde oko plus 40, vlažno. Sjajno, mislim u sebi. Ko će to da izdrži. Jer čeka nas još sedam dana treninga i start protiv – Brazila.

Smešteni smo u izvrsnom hotelu “Helio Isla”. Sve je klimatizovano i to je jedini spas. Napolje ne možeš ni nos da proviriš. Tolika vrućina i vlaga. Prođe, međutim, i tih sedam dana i konačno start.

Brazil nam više nije opasan – 84:60 za nas. Dan kasnije “pada” i Kuba 101:83, a treći dan je dan odluke – mi ili SSSR. Vladimir Kondrašin, sovjetski trener, oseća opasnost od “plavih”. Pokušava psihologijom. Posećuje naše igrače u hotelu i stalno priča da oni protiv nas nemaju šanse, da smo mi bolji, da je samo pitanje razlike … I naši pomalo nasedaju …

Teško prvo poluvreme. Gubimo 45:46. Ipak, u nastavku dovoljno snage za pobedu 82:79. Tri minuta pre kraja imali smo čak 11 poena prednosti. Sjajna igra Kićanovića, Slavnića i Ćosića. U tim trenucima slavlja ni ne mislimo na “prodatih” 11 razlike. Nekoliko dana kasnije to će biti kobno.

Košarkaška reprezentacija Jugoslavije iz Portorika 1974. godine

Košarkaška reprezentacija Jugoslavije iz Portorika 1974. godine (sleva): Moka Slavnić, Krešo Ćosić, Dragan Kapičić, Nik Plećaš, Rato Tvrdić, Milun Marović, Dragan Kićanović i Žarko Knežević.

Dolazi dan odmora i utakmica sa Portorikom. I to dobijamo, 93:85. Sutradan Kanada. Teška pobeda tek u produžetku 102:99. Čuvam Ćosića za meč sa Amerikancima, koji je već sutra po podne. To je meč odluke.

Amerikanci su doveli izvrsnu reprezentaciju. Prvi put na svetskim prvenstvima igraju sa pravom selekcijom. Na našu žalost. Jer da je došla neka “kombinacija”, kao do tada, već bismo te subote bili svetski prvaci.

Prvo poluvreme igramo fantastično. Nadmašujemo svoje mogućnosti, 50:41 za nas. Kićanović, Jelovac, Slavnić, Ćosić, Šolman i Dalipagić igraju bez greške. Još malo i pobeda.

Ali Slavnić pravi nesrećnu petu ličnu, a i Jelovac će iz igre. Gubimo ritam. Ne možemo da izdržimo presing, kasno uvodim Tvrdića u igru i na kraju 88:91. Tri plusa sa Rusima, tri minusa sa Amerikancima. U trouglu smo drugi. Ne možemo da budemo prvi, a ni treći.

Sovjetski reprezentativci sutradan, 14 časova posle naše utakmice (glup raspored) dobijaju umorne Amerikance i postaju svetski šampioni. Mi smo ih deklasiralu u međusobnom susretu, a moramo da im gledamo u leđa. Ostaje uteha da smo izgubili od sjajnih američkih igrača – čak devetorica ih je prešlo u profesionalce.”

REZULTATI: Brazil – Jugoslavija 60:84 (31:35), Kuba – Jugoslavija 83:101 (46:58), Jugoslavija – SSSR 82:79 (45:46) , Jugoslavija – Portoriko 93:85 (41:31), Jugoslavija – Kanada 102:99 (53:39, 90:90), SAD – Jugoslavija 91:88 (41:50), Španija – Jugoslavija 71:79 (35:37).

SASTAV: Rato Tvrdić (Jugoplastika), Dragan Kićanović (Partizan), Vinko Jelovac (Olimpija), Žarko Knežević (OKK Beograd) , Željko Jerkov (Jugoplastika), Dragan Kapičić (Crvena zvezda), Zoran Slavnic (Crvena zvezda), Krešimir Ćosić (Zadar), Damir Šolman (Jugoplastika), Nikola Plećaš (Lokomotiva), Dražen Dalipagić (Partizan), Milun Marović (Radnički). Trener: Mirko Novosel.

U finalu je SSSR pobedio SAD rezultatom 105:94 (55:55). Centar  Vinko Jelovac izabran je u najbolju petorku prvenstva, zajedno sa Portorikancem Alehandrom Urgeljesom, Špancem Vejnom Brabenderom i sovjetskim tandemom Aleksandar Saljnikov – Aleksandar Bjelov.

Podelite ...

Ostavite komentar