Našli se na putu evropskim šampionima (4)

Uoči utakmice Vojvodina - Seltik 1:0

U četvrtom nastavku dosijea o rezultatima jugoslovenskih ekipa u Kupu evropskih šampiona protiv timova koji su te sezone i osvojili trofej ovog najelitnijeg klupskog takmičenja, bavimo se dvomečom novosadske Vojvodine sa škotskim Seltikom.

“Lale” su sezonu ranije do prve titule u klupskoj istoriji došle na impresivan način, jer su šampionsku trku završile sa čak osam bodova prednosti ispred zagrebačkog Dinama. Tako su Novosađani stekli pravo nastupa u Kupu evropskih šampiona.

Vojvodina je u prvom kolu apsolvirala autrijsku Admiru, bilo je 1:0 za našeg predstavnika u Beču i 0:0 u Novom Sadu.

U drugom kolu je eliminisan španski Atletiko. Nakon domaćeg 3:1 trijumfa, Vojvodina je u Madridu poražena sa 0:2, ali kako tada još nije važilo pravilo gola u gostima, igrala se treća utakmica, koju su Novosađani dobili sa 3:2.

Prva četvrtfinalna utakmica protiv škotskog prvaka Seltika odigrana je 1. marta 1967. godine na stadionu u Novom Sadu pred oko 25 hiljada gledalaca.

Iako oslabljeni (Dobrivoje Trivić i Vasa Pušibrk su isključeni u susretu sa Atletikom, pojačanje iz sarajevskog Željezničara Josip Zemko nije dobio dozvolu od Uefe da nastupi u dvomeču protiv Škota, dok je najbolji strelac Vojvodine u Kupu šampiona Silvester Takač prešao u francuski Ren), domaćini su dominirali većim delom susreta.

Prvu priliku za gol imao je Svemir Đorđić u petom minutu, ali to je bila tek najava za kolosalnu šansu Vladimira Rakića, koji je koji minut kasnije izašao sam pred gol gostiju. Mreža golmana Ronija Simpsona je u tim trenucima na volšeban način ostala netaknuta, lopta je prošla pored stative.

Škoti su se požrtvovano branili i tek početkom drugog dela preko Lenoksa pokazali i napadačke aspiracije, ali je Ilija Pantelić dokazao golmansku klasu.

Jedini gol na utakmici postigao je napadač Vojvodine Milan Stanić u 70. minutu, nakon akcije u kojoj su učestvovali Rakić i Đorđić.

Radost igrača Vojvodine nakon gola Stanića (fkvojvodina.rs)

Radost igrača Vojvodine nakon gola Stanića (fkvojvodina.rs)

Gosti su se tek tada prenuli, ali su se njihovi napadi uglavnom završavali ispred šesnaesterca Novosađana.

Bila je ovo i prva utakmica koja je odigrana na novosadskom stadionu pod svetlošću reflektora. Novčana sredstva za ovaj “luksuz” obezbeđena su od transfera Takača u Ren.

Trener Branko Stanković je u revanšu mogao da računa na Trivića i Pušibrka, koji su odradili svoje kazne.

Na “Seltik parku” u Glazgovu, pred blizu 90 bučnih domaćih navijača, novosadski “crveno-beli” su gotovo sat vremena imali rezultat za polufinale. U prvom poluvremenu su potpuno neutralisali agresiju domaćina i opasnije ugrožavali gol.

Drugi gol Seltika

Drugi gol Seltika

Domaćini su u nastavku krenuli na sve ili ništa. Stivi Čalmers je u 58. minutu iskoristio odličan prodor i posle centaršuta levog beka Tomasa Gemela izjednačio ukupan rezultat. Pantelić je “zaplivao” kroz vazduh, ali je bio prekratak …

Pušibrk je u 86. minutu mogao Vojvodini da donese izjednačenje i verovatni plasman među četiri najbolje ekipe u Evropii, ali se spetljao na samo pet metara od gola Simpsona.

Sve je “mirisalo” na “majstoricu” u Roterdamu, koja bi se igrala 15. marta, kada je Džejms Džonston izveo korner. Na loptu je krenuo i Pantelić. Da li je čuvar mreže Novosađana pogrešno procenio let lopte ili je bio fauliran, tek lopta je pala na glavu defanzivca Vilijama Mek Nila, koji je doneo polufinale Seltiku.

Fudbalerima Vojvodine ostalo je samo vremena da izvedu udarac sa centra, švedski sudija Hans Karlson odmah nakon toga je poslednji put dunuo u pištaljku.

Seltik je u finalu, na stadionu “Nacional” u Lisabonu, savladao milanski Inter sa 2:1 i prvi put osvojio titulu prvaka Evrope.

Podelite ...

Ostavite komentar