Vujadinović: Montevideo – grad slave i gorčine

Reprezentacija Jugoslavije u Urugvaju 1930. godine

U rubrici legendarnog sportskog novinara Radivoja-Raće Markovića “Nikad neću zaboraviti”, koja je 70-tih godina prošlog veka objavljivana u beogradskom sportskom nedeljniku “Tempo”, član fudbalske reprezentacije Jugoslavije na Prvom svetskom šampionatu 1930. godine u Montevideu Đorđe Vujadinović ispričao je neke zanimljive detalje vezane za putešestvije do Urugvaja, utakmice sa Brazilom i Urugvajem, kao i doček po povratku sa dalekog i napornog puta.

Prenosimo najzanimljivije delove ove ispovesti:

“Najpre smo dva dana vozom, prirodno, u trećoj klasi, putovali do Marseja … Odatle smo nastavili brodom. Posle dva dana plovidbe stigli smo na Kanarska ostrva, gde je brod uzeo gorivo (ugalj), a onda narednih deset dana – samo more i nebo. Kopno sve do Rija nismo videli …

Đorđe Vujadinović

Đorđe Vujadinović

Do Rija je sve bilo u najboljem redu, ali narednih šest dana, od Rija do Montevidea, sve smo platili, i to sa kamatom. Naime, putovali smo po takvoj buri da niko od nas nije verovao da će ikad stići.

Na brodu najpopularniji je bio fudbal-tenis … Razapne se kanap, pa se fudbalskom loptom tenis igra nogama. Radili smo i gimnastiku … Sve se to moglo primenjivati do Rija, onih deset dana putovanja preko okeana. Narednih šest dana, po buri, nije moglo biti ni govora o treningu …

Po dolasku u Montevideo, emigranti su nam u početku smetali svojim ispadima sve dok se nismo obratili za pomoć konzulu.

Osim toga, smetalo nam je malo što su u Montevideu stalno brkali Jugoslaviju sa Čehoslovačkom. Tek kad smo neočekivano u prvoj utakmici savladali reprezentaciju Brazila sa 2:1, naučili su nešto.”Žugoslavo, Žugoslavo!” presretali su nas na ulici, čestitajući nam pobedu.

Brazilaca smo se propisno uplašili. Doveli su kompletna dva tima u Montevideo i kad smo ih videli kako na trening-utakmicama igraju između sebe, bili smo frapirani. Nikada, ni pre ni posle, nisam video da fudbal može tako da se igra “iz prve”. Igrači nisu toliko trčali, ali je lopta išla tako brzo, od jednog do drugog, da je gotovo nemoguće bilo pratiti je … Boško Simonović, savezni kapiten, rekao nam je: “Momci, da biste ove žonglere tukli, morate da izginete”.

Teren na kom smo igrali sa Urugvajom bio je okružen kanalom širine dva metra, koji je bio ispunjen vodom … To je zbog publike da ne bi ušla u teren. Taj kanal je bio prekriven mrežom od žice, opet sa razlogom: da ne bi lopta upala u vodu.

Milovan Jakšić hvata loptu ispred napadača Urugvaja

Milovan Jakšić hvata loptu ispred napadača Urugvaja

Postigao sam gol već u šestom minutu igre i Jugoslavija je povela sa 1:0 … Nastavili smo odlično: jednu loptu uputio sam prema levom krilu gde je prihvatio Bane Sekulić, načinio nekoliko koraka i centrirao …

Moša Marjanović je bio na pravom mestu i, ne stigavši da loptu zahvati glavom ili nogom, naleteo je na nju grudima i – 2:0 … Sudija je poništio taj gol iz razloga koji nikada nisu objašnjeni. Bili smo zaprepašćeni …

Ipak, nastavili smo u istom tempu … Onda se dogodilo. Loptu koja je otišla pored našeg gola dočekao je jedan od dežurnih policajaca i vratio u teren. Ne verujem da je imao nekakve posebne loše namere … Jednostavno, učinio je to da lopta ne bi otišla na mrežu kojom je bio pokriven kanal oko terena, verujući da će naš golman Milovan Jakšić tu loptu da degažira … Možda je i igrač Urugvaja u to verovao i tek onako, iz šale, uputio loptu u gol. Sudija je taj gol priznao!?

Pedro Čea postiže izjednačujući pogodak

Pedro Čea postiže izjednačujući pogodak

Tu je, nažalost, bio početak kraja …

Po povratku na beogradsku železničku stanicu, posle dva i po meseca putovanja, navijači su me izvukli kroz prozor voza i odneli do fijakera kojim sam se dovezao kući …

Kada su se radost i oduševljenje malo utišali, upitali su me moji: “Đokice, a gde ti je kofer?” Ko je tada mislio na kofere!

Međutim, sat-dva pošto sam ponovo bio u svom domu, neko je pokucao na vrata. “Gospodine Vujadinoviću, doneo sam Vam kofer”.

Nikada ni pre ni posle nisam sreo tog divnog, poštenog čoveka …”

Podsetimo, Jugoslavija je u premijernom izdanju Svetskog kupa 1930. godine u Urugvaju pobedila Brazil sa 2:1, Boliviju sa 4:0 i u polufinalu poražena od domaće selekcije sa 1:6.

URUGVAJ – JUGOSLAVIJA 6:1 (3:1). Montevideo, URUGVAJ, polufinale Svetskog kupa, 27. jul 1930. godine

Stadion: Sentenario. Gledalaca: oko 80 hiljada. Sudija: Žilberto de Almeida Rego (Brazil).

JUGOSLAVIJA: “El Grande” Milovan Jakšić (BASK), Milutin Ivković-Milutinac (BSK), Dragoslav Mihajlović (BSK), Milorad-Mikica Arsenijević (BSK), Ljubiša Stefanović (Set, Francuska), Momčilo Đokić (Jugoslavija), Aleksandar Tirnanić-Tirke (BSK), Blagoje-Moša Marjanović (BSK), Ivica Bek (Set, Francuska), Đorđe-Đokica Vujadinović (BSK), Branislav Sekulić (JUGOSLAVIJA). Selektor: Boško Simonović.

Strelci: Čea (18, 67, 72), Anselmo (20, 31) i Iriarte (61) za Urugvaj, a Vujadinović (5) za Jugoslaviju.

Podelite ...

Ostavite komentar