Olimpijske igre u Minhenu: Mate Parlov i rukometaši zlatni

Olimpijski stadion u Minhenu, 11. septembar 1972. godine

Završnica Olimpijskih igara u Minhenu protekla je u strahu od novih terorističkih napada. I sama ceremonija zatvaranja Igara bila je skromnija, bez ranije predviđenih scena pevanja i plesa, iz poštovanja prema izraelskim žrtvama.

Igre je zatvorenim proglasio Ejveri Brendidž, Amerikanac koji je 30. septembra te godine, nakon dve decenije, napustio mesto predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta. Nasledio ga je Španac Huan Antonio Samaran.

Jugoslovenski sportisti osvojili su isti broj medalja kao u Tokiju 1964. godine, ali manje nego četiri godine ranije u Meksiku. Ako se uzme u obzir da smo u Minhenu bili daleko brojniji nego u Tokiju i Meksiku, može se reći da su rezultati ipak bili ispod očekivanja.

Po sistemu – šta bi bilo kad bi bilo: da su neki naši predstavnici imali malo više sreće, znanja ili snage, možda bi bilans medalja bio impresivniji.

Nataša Urbančić i Vera Nikolić bile su pete u bacanju koplja, odnosno trci na 800 metara.

Jedriličari Simo Nikolić i Anton Grego su uoči poslednje regate u klasi “Leteći Holanđanin” imali medalju u džepu. Odlično su odjedrili i tu poslednju regatu, ali drugi su bili fenomenalni, pa su takmičenje završili tek peti.

Rvači su uspesima u prvim kolima nagoveštavali žetvu medalja. Ipak, samo su se dvojica popela na postolje. Ištvan Semeredi je podelio četvrto mesto, a Momir Kecman je osvojio peto mesto.

Pomenimo i nesrećne košarkaše, koji bi se, da su poštovana pravila, verovatno našli u polufinalu, a onda bi bilo sve moguće. “Plavi” su postali žrtve neprincipijelne odluke Međunarodne košarkaške federacije, tačnije generalnog sekretara Vilijama Džonsa.

Vaterpolisti su najviše razočarali, pa je ovaj neuspeh doveo do radikalne smene generacija.

Pod rubriku “Turisti na Olimpijskim igrama” ušli su neki atletičari, plivači, gimnastičari, biciklisti, džudisti …

PETNAESTI DAN, SUBOTA, 9. SEPTEMBAR 1972. GODINE

Fantastična četvorka u sastavu Miro Kocuvan, Laszlo Ubori, Jozo Alebić i Milorad Čikić na cilj prve kvalifikacione grupe u trci 4×400 metara stigla je peta u vremenu novog nacionalnog rekorda – 3:05,70 minuta. U finale su išle prve dve štafete iz sve tri grupe, plus dve sa najboljim vremenom.

Ni novi rekord, dakle, nije bio dovoljan za plasman među osam najbržih štafeta. Možda bi i taj cilj bio dostignut da je nastupio naš najbolji trkač na 400 i 800 metara Lučijano Sušanj, koga je morao da zameni Čikić.

Završi se i taj košarkaški turnir, po mnogo čemu traumatičan za našu ekipu. Aktuelni svetski šampion i osvajač srebrne medalje sa prošlih olimpijskih igara ovaj put je morao da se zadovolji petim mestom. U poslednjem meču Jugoslavija se revanširala Portoriku (86:70, poluvreme: 40:42) za poraz koji nas je koštao medalje, ali bila je to slaba uteha. Ostadoše “plavi” bez medalje, ali i bez talentovanog Ducija Simonovića, koji više nikada nije zaigrao za reprezentaciju … Ostadoše i bez vere u principe olimpizma …

JUGOSLAVIJA: Ratomir-Rato Tvrdić (Jugoplastika Split) 16, Ljubodrag-Duci Simonović (Crvena zvezda Beograd), Vinko Jelovac (Olimpija Ljubljana) 20, Žarko-Žare Knežević (OKK Beograd), Miroljub Damjanović (Radnički Beograd), Dragan Kapičić (Crvena zvezda) 11, Blagoja Georgievski (Rabotnički Skoplje), Krešimir-Krešo Ćosić (Zadar) 15, Damir Šolman (Jugoplastika Split) 6, Nikola Plećaš (Lokomotiva Zagreb) 13, Dragutin-Miško Čermak (Partizan Beograd) 5, Milun Marović (Radnički Beograd).

Džudista u kategoriji do 63 kilograma Stanko Topolčnik u prvom kolu je savladao Austrijanca Eriha Pointnera, ali je u drugom Poljak Marian Talaj bio bolji i eliminisao našeg predstavnika iz daljeg takmičenja.

Održano je četvrto kolo u rvanju grčko-rimskim stilom.

Japanac Koićiro Hirajama je u kategoriji do 52 kilograma tušem posle tri i po minuta borbe savladao Boška Marinka iz izbacio ga iz daljeg takmičenja, jer je naš takmičar skupio više od šest kaznenih bodova, tačnije – osam. U ukupnom plasmanu zauzeo je osmo mesto.

Poljak Kažimierž Lipjen je u kategoriji do 62 kilograma na poene savladao Slavka Koletića. Naš rvač je završio takmičenje na 11. mestu sa sakupljenih 6,5 kaznenih bodova.

Iznenađujuće, eliminisan je i aktuelni svetski šampion Sreten Damjanović u kategoriji do 68 kilograma. Njega je u četvrtom kolu tuširao Japanac Takaši Tanoue posle 8 minuta i 28 sekundi borbe. Damjanović je tako završio takmičenje sa 7,5 kaznenih bodova.

I Ištvan Semeredi je u kategoriji preko 100 kilograma zaustavljen u četvrtom kolu. Bugarin Aleksandar Tomov tuširao ga je već posle pola minute borbe. Semeredi je sa osam kaznenih bodova ispao iz dalje konkurencije i u konačnom poretku podelio 4. mesto sa mađarskim rvačem Jožefom Čatarijem i Zapapadnim Nemcem Vilfridom Ditrihom.

Momir Kecman je ostao u konkurenciji u kategoriji do 74 kilograma. On je rvao nerešeno sa Zapadnim Nemcem Vernerom Šreterom i sa 4,5 kaznenih poena nastavio takmičenje.

Milan Nenadić je pretrpeo prvi poraz i dobio prva tri kaznena boda. U kategoriji do 82 kilograma njega je na poene pobedio Istočni Nemac Frank Hartman.

Sjajni Josip Ćorak je u kategoriji do 90 kilograma tušem posle 7 minuta i 36 sekundi deklasirao Rumuna Nikolaea Negutua i sam samo tri kaznena boda sačuvao odlične šanse za neku od medalja.

Dakle, u takmičenju su posle četvrtog kola ostali još Kecman, Nenadić i Ćorak.

ŠESNAESTI DAN, NEDELJA, 10. SEPTEMBAR 1972. GODINE

Najuspešniji dan jugoslovenskog sporta na 20. olimpijskim igrama – bokser Mate Parlov je osvojio zlatnu medalju, a rvači Josip Ćorak i Milan Nenadić srebrnu, odnosno bronzanu! Tada je već bio poznat konačan broj naših odličja u Minhenu – pet. Samo se čekao ponedeljak da se sazna kog će sjaja biti medalja rukometaša.

Dvadesetdvogodišnji bokser “Pule”, evropski prvak iz 1971. godine, vicešampion Starog kontinenta iz 1969. godine, trostruki prvak Balkana, dvostruki osvajač “Zlatne rukavice” i šestostruki državni šampion Mate Parlov osvojio je zlatnu medalju, prvu za Jugoslaviju u boksu i treću medalju u ovom sportu ukupno.

Pokazalo se da su bila bezrazložna strahovanja domaće javnosti od Hilberta Karilja, Matinog protivnika u finalu. Visoki Kubanac delovao je prilično moćno u prethodnim borbama i svoje protivnike pobeđivao nokautom ili jednoglasnom odlukom sudija.

Parlov je, međutim, od početka kontrolisao borbu i već u poslednjem minutu prve runde jednim snažnim direktom poslao Kubanca na pod, nateravši istočnomačkog sudiju Volfa da mu broji.

Parlov je serijom snažnih i tačnih udaraca u drugoj rundi još dva puta naterao sudiju da broji Karilju. Volf je nakon drugog brojanja bio prinuđen da prekine neravnopravnu borbu mačke i miša. Naš bokser je osvojio zlatnu olimpijsku medalju tehničkim nokautom posle dva minuta i 39 sekundi borbe u drugoj rundi.

Milan Nenadić je u petom kolu takmičenja u kategoriji do 82 kilograma na poene savladao čehoslovačkog reprezentativca Miroslava Janotu, a onda je u finalnim borbama za protivnika dobio svetskog prvaka Mađara Čabu Hegeduša. Nenadić je tokom borbe nezgodno pao i rasekao glavu, ali je nakon ukazane pomoći herojski nastavio borbu u kojoj je poražen na poene. Nažalost, zbog povrede nije mogao da izađe na strunjaču protiv Anatolija Nazarenka iz Sovjetskog Saveza, ali mu je za utehu pripala bronzana medalja.

Naš rvač u kategoriji do 90 kilograma Josip Ćorak u petom kolu nije imao protivnika, pa se direktno plasirao u finalne borbe gde ga je na poene porazio sovjetski takmičar Valerij Rezancev.

Kako je Rezancev pobedio i trećeg učesnika finala Poljaka Česlava Kvičinskog, Ćorak je osvojio srebrnu medalju zbog boljeg bilansa od poljskog takmičara.

Momir Kecman je bio blizu medalje u kategoriji do 74 kilograma. Njemu je u petom kolu bilo dovoljno da izbori barem nerešen rezultat, ali je u neizvesnoj borbi poražen na poene od predstavnika Švedske Jana Karlsona, koji se okitio bronzanom medaljom.

U kategoriji preko 93 kilograma naš džudista Pavle Bajčetić prošao je prvo kolo u svojoj grupi pobedom nad Juang Ćen-Vuom iz Tajvana, ali je eliminisan već u sledećem. Bolji je bio Amerikanac Džoni Vots.

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Ejveri Brendidž u pismu predsedniku Jugoslovenskog olimpijskog komiteta Zoranu Poliću posredno je priznao da je naša strana bila u pravu. U pismu, između ostalog, piše:

“FIBA je o ovom slučaju dala konačno objašnjenje i generalni sekretar gospodin Vilijam Džons usmeno je podneo raport Izvršnom komitetu 7. septembra.

Na osnovu ovog objašnjenja, Izvršni komitet odobrio je sledeću proceduru:

– Ubuduće, kada se sigurno utvrdi da je sportista dopingovan i za to bude optužen, automatski će biti diskvalifikovan.

– U ekipnim takmičenjima pravila moraju da osiguraju da ekipa čiji članovi koriste stimulativna sredstva, utakmicu na kojoj je doping utvrđen, gubi par-forfe.

– Trebalo bi ubuduće osigurati u ekipnim takmičenjima i štafetama da se definitivna doping-kontrola i diskvalifikacija pojedinaca ili ekipe sprovede pre sledeće utakmice ili nastavka takmičenja.

U slučaju diskvalifikovanog sportiste Miguela Kola i košarkaške ekipe Portorika, ovo nije realizovano zbog kašnjenja u kontrolnoj proceduri …”

SEDAMNAESTI DAN, PONEDELJAK, 11. SEPTEMBAR 1972. GODINE

Rukometaši Jugoslavije su u finalu savladali Češku rezultatom 21:16 (12:5) i osvojili zlatnu medalju.

U meču koji je trajao dva dana (počeo je kasno uveče, a završio se nekoliko minuta iza ponoći), “plavi” su vodili i sa deset golova razlike

JUGOSLAVIJA: Abas Arslanagić (Borac Banja Luka), Petar Fajfrić (Crvenka), Hrvoje Horvat (Partizan Bjelovar) 2, Milorad Karalić (Borac Banja Luka), Đorđe Lavrnić (Krivaja Zavidovići) 3, Milan Lazarević (Crvena zvezda Beograd) 6, Zdravko Miljak (Medveščak Zagreb) 3, Slobodan Mišković (Crvenka), Branislav Pokrajac (Dinamo Pančevo) 4, Nebojša Popović (Borac Banja Luka) 3, Miroslav Pribanić (Partizan Bjelovar), Albin Vidović (BHSE), Zoran Živković (FAP Priboj na Limu) i Zdenko Zorko (Zagreb).

VIŠE O VELIČANSTVENOM USPEHU RUKOMETAŠA PROČITAJTE OVDE.

Podelite ...

Ostavite komentar