“Afera Planinić”, treći deo: Krivice ostaju, ali i klubovi u ligi

Sa utakmice Crvena zvezda - Glazgov Rendžers 4:2

Komisija za žalbe Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ) je u petak, 9. septembra 1965. godine, posle višesatne rasprave u kojoj su se sučeljavala različita mišljenja, donela sledeće odluke:

– Da se ublaže kazne klubovima, odnosno da se oni ne šalju u niži rang takmičenja, već da se kazne oduzimanjem bodova u tekućem šampionatu – Željezničaru šest, a Hajduku i Trešnjevki po pet bodova. Ova odluka je saopštena bez ikakvog obrazloženja.

– Sve žalbe kažnjenih aktera su odbijene. Usvojena je jedino žalba Slobodana-Bobija Petrovića (Trešnjevka), s tim da bude saslušan i da se potom donese odluka.

– Prema tome, potvrđene su kazne sledećim funkcionerima zato što je Komisija utvrdila da su krivi za lažiranje utakmica: Josipu Košti, Ivici Mimici, Franu Markoviću, Anti Vidoševiću i Željku Vladoviću (Hajduk), zatim Stipi Viliću i Voji Jovanoviću (Željezničar).

– Takođe je potvrđena kazna jednogodišnje zabrane igranja fudbala prvotimcima Željezničara Ivici Osimu i Dragi-Miši Smajloviću.

Kažnjeni klubovi su već u nedelju nastavili da se takmiče u Prvoj ligi – Trešnjevka je gostovala Veležu u Mostaru, Željezničar se na Grbavici sastao sa Sarajevom, a Hajduk u Splitu sa Vardarom.

Preinačavanjem kazni klubovima i odbijanjem žalbi funkcionera i fudbalera, Komisija za žalbe FSJ-a potvrdila je da je lažiranja bilo.

Legendarni sportski novinar Ljubiša-Ljuba Vukadinović u komentaru pod naslovom “Dvostruka merila”, objavljenom u “Politici” 11. septembra 1965. godine, osvrnuo se na slučaj koji je po učinjenoj krivici, bio lakši od “Afere Planinić”: zbog POKUŠAJA lažiranja jedne utakmice Sloga iz Kraljeva i Sloboda iz Užica (tada Titovog Užica) kažnjeni su vraćanjem u Srpsku ligu, mada su stekli pravo da se takmiče u Drugoj ligi. Prema Vukadinoviću, tada je Fudbalski savez Jugoslavije pokazao vernost svom principu – za najteže prekršaje – najstrože kazne.

Međutim, u još težem slučaju, na osnovu objavljenih materijala i dokaza, krovna fudbalska organizacija reaguje drugačije i preinačuje kazne izrečenih trima prvoligašima.

Primenjena su, dakle, dva aršina. Jedan za takozvane male, a drugi za velike klubove, zaključuje Vukadinović u svom autorskom tekstu.

Opet, čuli su se i drugačije intonirani komentari. Prema jednoj teoriji, čitava priča sa nameštanjima bila je plasirana u cilju kažnjavanja, ponižavanja i izbacivanja splitskog Hajduka iz lige. U toj igri, koju su navodno organizovali neki političko-fudbalski krugovi u Beogradu, Zagrebu, pa i Sarajevu, Željeznićar i Trešnjevka bili su samo kolateralna šteta.

Nogometni savez Hrvatske pre zasedanja Komisije za žalbe FSJ-a zatražio je od generalnog sekretara FSJ-a da mu pošalje izveštaj delegata i sudija sa dve sporne utakmice, ali i sa mečeva Vojvodina – Crvena zvezda, Partizan – Budućnost i Radnički (Niš) – Partizan, čime je izrazio otvorenu sumnju u regularnost još nekih utakmica.

Neki su tvrdili da svi klubovi imaju “putera na glavi”, a kritikovali su i odluku Disciplinskog suda FSJ-a da oslobodi krivice golmana Željezničara Ranka Planinića.

– Čistu savest nema nijedan klub Prve lige. Duboko sam uveren da bi svi klubovi Prve lige trebalo da iskuse slične kazne, – tvrdio je u „Sportu” od 30. avgusta 1965. godine novi predsednik Željezničara, koji nije imao razumevanje za obustavljanje postupka protiv Planinića pošto je gledao utakmicu s Trešnjevkom. – Bio je to susret pun obrta. Planinić je primio tri gola na jeftin način i kod posmatrača gledalaca ostavio sumnjiv utisak. U Splitu je primio četiri gola i prema pričanju fudbalera bar polovina ide na njegovu dušu. Zato se s pravom pitam: kako je moguće da FSJ skine suspenziju golmanu Planiniću?

Ja i dan-danas ne znam zašto sam kažnjen. Tada sam im rekao: “Ako vi mislite da smo mi ili ja dobio pare za nešto, onda kazna nije adekvatna. Hajde, onda me doživotno kaznite. Tu nema nikakve dileme, nemojte nešto prelamati ako ste sigurni.”

A to da neko može slabo da igra i da Hajduk treba da pobijedi – to su znali svi. Ali ako Mišo (Smajlović op.a.) pogodi stativu, pa ja stativu kod rezultata 0:0, a vi meni kažete da sam ja to namjerno … Nije da ja nisam bio upućen u to, jer je strahovit pritisak bio na nas. Ne od nas, nego od Hajduka, od grada Splita, od političara, da Hajduk mora dobiti. I kad sve to znaš i kad živiš sa tim i kada neko koristi tu situaciju, pritisak, onda nije bas tako jednostavno izaći na teren, a znaš da moraš izgubiti …

Ivica Osim u intervjuu sarajevskom magazinu “Dani” (broj 143, 25. februar 2000. godine)

Sve u svemu, prvenstvo se nastavilo u istom sastavu, ali bila je to paklena sezona za kažnjene klubove. Zbog minusa od pet bodova, Trešnjevka je već posle nekoliko prolećnih kola praktično izgubila sve šanse da ostane u Prvoj ligi, dok su Hajduk i Željezničar tek u poslednjem kolu izborili opstanak.

Napadač Petar-Pero Nadoveza bio je prvi strelac šampionata sa 21 golom i značajno doprineo opstanku Hajduka u Prvoj ligi

Napadač Petar-Pero Nadoveza bio je prvi strelac šampionata sa 21 golom i značajno doprineo opstanku Hajduka u Prvoj ligi

Hajduk je u pretposlednjem, 29. kolu imao šansu da na stadionu kod Plinare i teorijski obezbedi prvoligaški status, ali je poražen od zagrebačkog Dinama sa 0:1.

Poveli su gosti preko Slavena Zambate, a “bili” su mogli da izjednače sa bele tačke i tim osvojenim bodom reše brige oko opstanka. Udarac Marina Kovačića, međutim, odbranio je sjajni Zlatko Škorić i gurnuo rivala na ivicu drugoligaškog ambisa.

“Željo” je u tom istom kolu na Grbavici obezbedi zlata vrednu pobedu nad niškim Radničkim, a strelac je bio “sveže” pomilovani Ivica Osim.

Pred poslednje kolo, pored otpisane Trešnjevke, u zoni ispadanja nalazio se beogradski Radnički sa 24 boda i gol-razlikom 31:53. Za prvoligaški status strahovali su Hajduk sa 25 bodova i gol-razlikom 44:35, Željezničar sa 24 boda i gol-razlikom 33:36 i Zagreb sa istim brojem bodova i gol-razlikom 38:57.

Hajduk je u Nišu na poluvremenu vodio sa 1:0 golom Miroslava Boškovića. Za vreme odmora, navijači domaćeg kluba na južnoj tribini, razočarani u neprepoznatljivu igru svojih ljubimaca, iz protesta su zapalili klupske zastave, jer su bili ubeđeni da prisustvuju još jednoj dogovorenoj utakmici.

Domaći tim prikazao je u drugom delu poptuno novo lice i pogocima Milorada Jankovića i Radivojevića slavio sa 2:1.

Igrači Hajduka bili su svesni da sa ovakvim rezultatom zavise od ishoda mečeva na drugim terenima, pa su postali prenervozni, zbog čega je skopski sudija Kostovski bio prinuđen da isključi prvo Peru Nadovezu, pa onda i Novaka Tomića.

Srećom, po Splićane, posao umesto njih odradili su igrači zagrebačkog Dinama, koji na Maksimiru nisu dozvolili gradskom rivalu Zagrebu da osvoji oba boda (bilo je 1:1). Hajduk je bio zahvalan i Sarajevu koje je sa beogradskim Radničkim na Koševu odigralo bez golova, mada se uprava gostujućeg kluba posle utakmice žalila na suđenje zagrebačkog delioca pravde Stjepana Varaždineca, koji prema njihovom uverenju nije dosudio čist jedanaesterac nakon navodnog prekršaja golmana Ibrahima Sirće nad Samardžićem u kaznenom prostoru Sarajlija tri minuta pre kraja utakmice.

Hajduk je tako osvojio 13. mesto u Ligi od 16 klubova i ostao u elitnom društvu zahvaljujući boljoj gol-razlici od Zagreba i novog drugoligaša beogradskog Radničkog …

Podelite ...

Ostavite komentar