Trideset godina od Seula (7)

Centar Dino Rađa u napadu na koš SSSR-a

U finišu Olimpijskih igara u Seulu nova žetva medalja jugoslovenskih sportista. Vaterpolisti su osvojili svoje treće olimpijsko zlato, u finalu su pobedili stare mušterije Amerikance. Košarkaši su morali da se zadovolje srebrom – nakon što su Sovjete ubedljivo savladali u predtakmičenju, “Zbornaja komanda” im je uzvratila istom merom u daleko značajnijoj utakmici – borbi za zlato. Stonoteniseri su uzeli srebro i bronzu, rukometaši su se dokopali trećeg mesta, rvač Šaban Trstena okitio se srebrom … Štafeta 4×400 metara nije ušla u finale, ali je oborila stari nacionalni rekord za gotovo dve sekunde. Ritmičarka Milena Reljin je bila deveta u finalu, dok je potencijalni adut za medalju kanuista Ivan Šabjan na cilj finalne trke stigao tek kao osmi …

14. DAN, 30. SEPTEMBAR 1988. GODINE

Nakon srebrnih medalja na prvenstvima sveta i Evrope, stonoteniski par Lupulesku-Primorac medaljom istog sjaja okitio se i u Seulu.

Naš par je u dominantnom stilu osvojio prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi. U istom ritmu nastavio je u polufinalu, kao i u prvom setu finalnog dvoboja protiv Kineza Cen Longkena i Vei Kvangvanga, koji su nakon vođstva i od šest poena (19:13), dobili sa 22:20.

A onda je iskustvo presudilo i Kinezi su sledeća dva seta osvojili relativno lako – 21:8, 21:9, za olimpijsko zlato.

Bio je ovo i oproštaj od reprezentacije trenera i kapitena Dušana Osmanagića, koji je na kormilu muškog nacionalnog tima proveo blizu 23 godine i za to vreme Jugoslavija je na evropskim i svetskim prvenstvima osvojila 50 medalja i sada jednu olimpijsku.

Dok se od muškog para i očekivala medalja, prijatno su iznenadile 26-godišnja Goca Perkučin i osma godina mlađa Jaca Fazlić, koje su trijumfom nad japanskim parom Mika Hošino/Kijomi Išida rezutatom 2:1 (21:14, 11:21, 21:16).
– Nismo se nadale medalji, a sada kada se osvrnemo na naše igre, mislim da smo zaslužili i više. Juče smo prokockale šansu da pobedimo Kineskinje, i njih smo nadigrale. Imale smo tremu jer se odlučivalo o medalji – rekla je Perkučinova.

Perkučin i Fazlić tek su drugu godinu nastupale zajedno. Perkučinova je do Seula već imala zavidan stonoteniski “bekgraund” – na Svetskom šampionatu 1979. godine u Pjongjangu osvojila je bronzanu medalju u paru sa Eržebet Palatinuš. Bila je vicešampionka Evrope u pojedinačnoj konkurenciji 1980. godine u Bernu. Na Evropskom šampionatu u Moskvi 1984. godine osvojila je dve srebrne medalje – u ekipnoj konkurenciji i u paru sa Brankom Batinić. Konačno, dve godine kasnije u Pragu okitila se srebrnom medaljom u “miksu” sa Lupuleskuom.

Fazlićeva je pre ovog uspeha bila prva u Evropi u paru sa Lupuleskuom 1988. godine u Parizu.

Štafeta 4×400 metara, u sastavu Branislav Karaulić, Slobodan Popović, Slobodan Branković i Ismail Mačev, nije uspela da se plasira u finale, ali je u polufinalnoj trci postigla vreme od 3:01,59 minuta, što je za skoro dve sekunde bilo brže od starog jugoslovenskog rekorda.

Nažalost, naši atletičari su trčali u jačoj grupi, pa su zauzeli tek peto mesto, a samo četiri prvoplasirane štafete išle su u finale. Ilustracije radi, vreme jugoslovenske štafete bilo je bolje od vremena SAD (3:02,84 minuta), koje su u drugoj grupi stigle kao prve.

Rvač slobodnim stilom Šaban Trstena je briljirao u Seulu, kao i četiri godine ranije u Los Anđelesu kada se okitio zlatnom medaljom. Bio je nepobediv do finala, nanizao je sedam trijumfa, ali je u borbu za najsjajnije odličje ušao sa povredom kolena. Japanac Mitsuru Sato je tako imao olakšan posao i pobedom 13:2 osvojio zlato.

– Japanac je bio bolji, mislim da je do finala imao lakši posao, pa je delovao svežije. Zadovoljan sam, mada sam se nadao da bih mogao da osvojim i zlato – kazao je Šaban.

Ostali naši rvači slobodnim stilom bili su daleko od medalje …

Žarko Paspalj (beli dres) i Aleksandar Volkov

Žarko Paspalj (beli dres) i Aleksandar Volkov

Košarkaši Jugoslavije osvojili su SAMO srebro, jer su u finalu poraženi od Sovjetskog Saveza rezultatom 63:76 (28:31).

Kažemo “samo”, jer je jugoslovensku javnost, a možda i same igrače, zavarala lagana 92:79 pobeda nad istim rivalom u predtakmičenju.

A i početak finalne utakmice davao je snage takvom ubeđenju, jer su “plavi” u 13. minutu poveli sa 24:12! Vlade Divac i Dino Rađa su pod košem potpuno neutralisali prvu zvezdu “Zbornaje komande” Arvidasa Sabonisa …

Ali rival onda pravi ključnu 19:4 seriju i na odmor odlazi sa tri poena suficita. Sovjeti su u drugom poluvremenu nastavili da kontrolišu igru i dižu razliku, i bili su uzaludni svi pokušaji selektora Dude Ivkovića da čestim izmenama poremeti ritam protivnika. Više nije bilo početne nadmoći pod obručima (SSSR je u meču imao 10 skokova više, 31 prema 21), a i šut više nije služio (Jugoslavija je gađala “trojke” 2/11, SSSR 5/15, ukupni šut iz polja 39 odsto, protivnik 50) …

Prvi igrač finala, bio je, naravno, Sabonis, jedini košarkaš sa “dabl-dabl” učinkom – 20 poena i čak 15 uhvaćenih lopti, samo šest manje od kompletne ekipe Jugoslavije. Najefikasniji u sastavu novog olimpijskog šampiona bio je još jedan Litvanac, Šarunas Marčuljonis – 21 poen, 4/5 za dva poena, 3/6 za tri poena i 4/4 slobodna bacanja.

– Igrali smo prenervozno, zavela nas je prva utakmica u kojoj smo relativno lako savladali Sovjete. Da smo kojim slučajem prvi susret izgubili, ili ga dobili sa poenom ili dva razlike, mislim da bismo sada imali zlato – mudro je zaključio Stojko Vranković, koji je za osam minuta provedenih u igri postigao tri poena i ihvatio dve lopte.

JUGOSLAVIJA: Petrović 24, Radulović, Čutura, Kukoč 3, Pasapalj 8, Obradović 6, Zdovc, Vranković 3, Divac 11, Arapović, Rađa 4, Cvjetičanin 4.


U susretu dve neporažene ekipe na turniru, Jugoslavija je u polufinalu savladala SR Nemačku rezultatom 14:10 (3:2, 3:3, 3:2, 5:3) i drugi put uzastopno ušla u finale olimpijskog vaterpolo turnira, gde će, kao i četiri godine ranije u Los Anđelesu, odmeriti snage sa selekcijom SAD.

Nemci nisu imali rešenje za golmana Šoštara i sjajnu protivničku odbranu sa igračem manje. U napadu je Jugoslavija igrala strpljivo, sjajni su bili Igor Milanović i Deni Lušić, koji su zajedno postigli osam golova. Kada nije moglo preko “sidraša”, lopta je išla na spoljnje pozicije, odakle je Nemce najviše iznenadio 21-godišnji vaterpolista splitskog “POŠK”-a Mislav Bezmalinović sa dva veoma važna gola.

JUGOSLAVIJA: Šoštar, Lušić 4, Šimenc, Bukić, Đuho, Andrić 1, Vičević, Gočanin, Bezmalinović 2, Paškvalin 2, Milanović 4, Rađenović 1, Posinković.

Naša jedina predstavnica u ritmičkoj gimnastici Milena Reljin osvojila je izvrsno deveto mesto u finalu, u konkurenciji 20 takmičarki. Ona je nakon trodnevnog takmičenja sa trakom, obručima, čunjevima i loptom nakupila 58.500 bodova. Poređenja radi, osvajačica zlatne medalje Marina Lobač (SSSR) osvojila je 60.000 bodova, drugoplasirana Adrijana Dunavska (Bugarska) 59.950, a trećeplasirana Aleksandra Timošenko (SSSR) 59.875 poena.

15. DAN, 1. OKTOBAR 1988. GODINE

Drugo uzastopno olimpijsko zlato za vetrpoliste, treće ukupno! Jugoslavija je savladala SAD sa 9:7. U regularnom delu utakmice bilo je 6:6 (1:2, 1:2, 3:1, 1:1), a u dodatnih šest minuta (3+3) naši su bili bolji sa 3:1. Pred oko 8.000 gledalaca na plivalištu “Olimpik park” u Seulu sudili su Australijanac Vajthaus i Španac Asensio.

Amerikanci su ušli u meč odlučni da se revanširaju Jugoslaviji za neuspeh u Los Anđelesu i početkom treće četvrtine poveli sa 5:2. Naši nisu iskoristili prve četiri šanse sa igračem više na utakmici i tek su kasnije ušli u pravi ritam napravivši rezultatski preokret serijom 4:0. Amerikanci su izjednačili na 6:6, naši su imali poslednji napad i priliku da sa igračem više reše pitanje pobednika, ali je šest sekundi pre kraja Paškvalin umesto mreže pogodio stativu.

Dvoboj je otišao u produžetke i tamo se rezultatska dilema brzo rastvorila u vodi bazena “Olimpik parka” – golovima Denija Lušića, Veselina Đuhe i Igora Milanovića, Jugoslavija je povela sa 9:6, i slavlje je praktično moglo da počne …

JUGOSLAVIJA: Šoštar, Lušić 1, Šimenc, Bukić 1, Đuho 1, Andrić 2, Vičević, Gočanin 2, Bezmalinović, Paškvalin, Milanović 2, Rađenović, Posinković.

Narodna kaže: Kako su se nadali, dobro su se i udali. Kako su igrali tokom turnira, rukometaši su osvajanjem bronzane medalje ostvarili zapažen uspeh. U utakmici za treće mesto, “plavi” su sa 27:23 (12:13) savladali Mađarsku.

Reultatsku klackalicu tokom većeg dela susreta razrešili su Veselin Vujović i Zlatko Porter, strelci 14 od 27 golova Jugoslavije. “Plavi” su šest minuta pre kraja stekli nedostižnih 24:20.

– Nedostajala nam je čitava plejada odličnih igrača, a i s ovima ovde smo imali problema. Holpert i Kuzmanovski su igrali veoma dobro, iako su na pripreme došli iz JNA. Saračević je u maju imao operaciju, Vujović je bio teško povređen, Bašić je posle deset meseci stao na gol. S obzirom na ove nedaće, i bronza je uspeh – sabrao je utiske nakon turnira selektor Abas Arslanagić.

JUGOSLAVIJA: Bašić, Rnić 1, Saračević 1, Puc 3, Perkovac 1, Smajlagić 4, Portner 7, Vujović 7, Holpert 2, Načinović, Kuzmanovski 1, Velić.

Ivan Šabjan je u finalnoj trci kanua jednokleka na 1.000 metara zauzeo pretposlednje, osmo mesto, u vremenu 4:24,67 minuta. Ivans Klementjev (SSSR) je bio prvi sa 4:12,78 minuta, drugi je bio Zapadni Nemac Jerg Šmit sa 4:15,83 minuta, a treći Bugarin Nikolaj Bukalov u vremenu 4:18,94 minuta.

Podelite ...

Ostavite komentar