Trideset godina od Seula (6)

Polona Dornik (levo) i Slađana Golić bore se za loptu u finalu protiv Amerikanki

Rukometaši su odigrali kada je bilo najpotrebnije i ipak obezbedili borbu za bronzanu medalju. Rukometašice nisu uspele, iako su se čak našle u situaciji da odbrane zlato sa prošlih Igara. Za to im je trebala bilo kakva pobeda protiv Norvežanki, ali one su odigrale očajno i zauzele četvrto mesto. Bokser Škaro je uzeo bronzanu medalju, košarkaši i stonoteniski par Lupulesku-Primorac ušli su u finale, olimpijski pobednik iz Los Anđelesa 1984. godine rvač Šaban Trstena opet je na pobedničkom putu. Košarkašice su poražene u finalu olimpijskog turnira, ali su oduševile otporom koji su pružile košarkaškoj selekciji “sa druge planete” – reprezentaciji SAD …

DVANAESTI DAN, 28. SEPTEMBAR 1988. GODINE

U najboljoj utakmici na turniru, rukometaši Jugoslavije nadigrali su Šveđane rezultatom 25:21 (14:10) i osvojili drugo mesto u “A” grupi. To im je obezbedilo susret za bronzanu medalju sa vicešampionom sveta Mađarskom.

Izabranici Abasa Arslanagića pokazali su svoje pravo lice i kontrolisali rezultat čitav meč protiv svojih stalnih “mušterija” Šveđana. Dorbu igru naših nije poremetila ni činjenica da Veselin Vujović zbog povrede ramena nije mogao da pruži pun doprinos u napadu.

– Šteta, kasno smo došli u pravu formu. Kada bismo sada igrali protiv Sovjeta – vajkao se Perkovac, strelac dva gola. – Ovde nismo pružili maksimum, jer nas je na turniru omeo ritam igranja pre podne od 10 časova, kako nismo igrali već deset godina.

JUGOSLAVIJA: Bašić, Rnić 3, Saračević, Puc 5, Perkovac 2, Smajlagić 3, Portner 4, Vujović 2, Holpert 3, Načinović, Kuzmanovski 3, Pušnik.

Naši najjači aduti u rvanju slobodnim stilom, dva Šabana – Trstena i Sejdi zabeležili su po dve pobede na početku turnira.

Olimpijski šampion iz Los Anđelesa Šaban Trstena je u kategoriji do 52 kilograma u prvom kolu savladao Gvinejca Oušena Diala sa 4:0, u drugom kolu istim rezultatom Portorikanca Karlosa Negrona, a u trećem je bio slobodan.

Sejdi je u kategoriji do 74 kilograma u prvom kolu bio slobodan, u drugom je savladao Britanca Ficlojda Vokera sa 3:0, a u trećem “tušem” u 54 sekundi pobedio Gambijca Adama Dambaleja.

Centar Dino Rađa "zakucava" protiv Australije

Centar Dino Rađa “zakucava” protiv Australije

Jugoslovenski košarkaši su po drugi put na turniru preslišali Australijance i bez većih problema plasirali se u finale. Jugoslavija – Australija 91:70 (44:31).

“Plavi” nisu dozvolili nikakvo iznenađenje i od prvih minuta zaigrali maksimalno angažovano. Sredinom drugog poluvremena bilo je i 25 poena prednosti, a ton našoj igri davao je Dražen Petrović, najefikasniji u redovima “plavih” sa 24 poena, od čega šest “trojki”.

Jugoslavija u finalu igra sa Sovjetskim Savezom, koji su “plavi” u predtakmičenju savladali sa 92:79. Sovjeti su u polufinalu načinili iznenađenje trijumfom nad Sjedinjenim Američkim Državama 82:76. Pobedi su najviše doprineli litvanski majstori košarkaške lopte u sastavu “Zbornaje komande” – Kurtinaitis (28 poena), Sabonis (13) i Marčulonis (19).

JUGOSLAVIJA: Petrović 24, Radulović, Čutura 12, Kukoč 4, Obradović 12, Zdovc, Vranković 4, Divac 15, Arapović, Rađa 11, Cvjetičanin 7.

Džudista u kategoriji do 78 kilograma Filip Leščak je već nakon prvog kola počeo da pakuje kofere. Njega je jukom porazio Japanac Hirotaka Okada. Kako je Okada u narednom kolu poražen od Francuza Paskala Tojote, Leščak je ostao bez prilike da nastavi borbu za medalju u “repesažu”.

Diskvalifikovani kanadski sprinter Ben Džonson je za “Boston Gloub” izjavio:

– Nevin sam, Nemam šta da krijem. Ne želim da spominjem imena, ali danas se neko smeje na moj račun.

Džonsonov lekar Džordž Astafan je za isti list izjavio da je Džonson uoči trke popio neku tečnost iz flaše koja nije njegova.

– Ne želim ništa da tvrdim, ali tu ima nejasnih stvari. Pre šest nedelja, na ciriškom mitingu, Džonson je na doping-testu bio čist.

Kako bilo, sponzori su munjevito reagovali. Prva je bila italijanska kompanija za proizvodnju sportske opreme “Diadora”, koja je saopštila da je četvrogodišnji ugovor između te kompanije i kanadskog atletičara, vredan dva miliona američkih dolara, proglasila ništavim.

– Džonson je ugrozio naš moralni integritet i zbog toga ne može sarađivati sa našom kompanijom – kaže se, između ostalog, u saopštenju “Diadore”.

Međunarodna amaterska atletska federacija ekspresno je Džonsonu izrekla dvogodišnju suspenziju.

Direktor atletske reprezentacije Jugoslavije Ivica Matijević je povodom diskvalifikacije Džonsona izneo smelu tvrdnju:

– Tvrdim da 80 odsto svetskog atletskog vrha uzima anabolike, većina onih koji uzimaju medalje. To, uostalom, nije tajna. Uzimao ih je i Džonson, to je sigurno. Radi se verovatno o pogrešnoj proceni o vremenu potrebnom da se te materije očiste iz organizma …

Nakon Bugara, i Mađari su iz takmičenja povukli svoju ekipu dizača tegova. Odluka je usledila nakon diskvalifikacije Andora Sanajia, osvajača srebrne medalje u kategoriji do 100 kilograma, zbog pozitivnog doping-testa.

Džo Delouč je osujetio planove Karla Luisa da u Seulu ponovi uspeh iz Los Anđelesa četiri godine ranije i osvoji četiri zlatne medalje – na 100 i 200 metara, skoku u dalj i štafeti 4×100 metara.

Luisu je nakon diskvalifikacije Bena Džonsona pripala zlatna medalja na 100 metara. Amerikanac je u međuvremenu osvojio prvo mesto i u skoku u dalj, pa je trka na 200 metara bila šansa za produženje “zlatne” serije.

Ali da tako ne bude, pobrinuo se njegov zemljak Delouč, koji ga je pobedio u vremenu novog olimpijskog rekorda 19,75 sekundi, samo tri stotinke sporije od važećeg svetskog rekorda, koji je postavio Italijan Petro Menea 12. septembra 1979. godine u Meksiko Sitiju. “Kralj Karl” morao je da se zadovolji srebrnom medaljom, do koje je stigao sa vremenom 19,79 sekundi.

TRINAESTI DAN, 29. SEPTEMBAR 1988. GODINE

Strašno! Aktuelne olimpijske šampionke – rukometašice Jugoslavije, poražene su u poslednjem kolu finalne grupe od Norveške (15:20, poluvreme 9:10) i tako ostale bez medalje, zauzevši u konačnom redosledu četvrto mesto. S obzirom na trijumf (21:19) Južne Koreje nad Sovjetskim Savezom, da su “plave” ostvarile makar minimalnu pobedu, u Seulu bi se svirala himna “Hej, Sloveni”, njima u čast.

Jugoslovenke su povele sa 8:3, ali onda kao da je za njih u tom trenutku završena utakmica. Bronzane sa Svetskog prvenstva 1986. godine serijom od 7:1 preokreću rezultat i na poluvreme odlaze sa prednošću od jednog gola.

U drugom poluvremenu … Ali da ne pričamo dalje, dajemo reč selektoru naše reprezentacije Draganu-Gagiju Niševiću, koji nakon utakmice nije glumio diplomatu i u izjavi nimalo nije štedeo svoje igračice:

– Pogrešio sam u selekciji igračica, popustio nekima koje ne zaslužuju mesto u timu. Nisu me slušale na terenu. Vode sa pet golova i gledaju me “belo”. Pešić je prostajala sve vreme. Kolega nije znala gde se nalazi. Galic nije mogla da razbije previsoku odbranu Norvežanki, a morala je da igra, jer nije imala zamenu …

Đurić ne može stalno da brani super. Čitav turnir smo odigrali bez bekova. Zakazale su ključne igračice: Stojanović i Antić. Ljiljana Mugoša trebalo je da “crnči” u odbrani, Janković ne može da postigne gol, a da ne padne.

Previše sam im puštao. Nisu poštovale kućni red. Sport i cigarete ne idu zajedno. Pogrešio sam što sam doveo “imena”, ona nam ne trebaju.

JUGOSLAVIJA: Đurić, Krstić, Pešić 2, Obućina, Galic 3, Janković 1, Đurica, Kolega 2, Ljiljana Mugoša 2, Antić 3, Stojanović 2, Đukić.

Ali zato su košarkašice bile sjajne protiv brzih i agresivnih Amerikanki u finalu. Poražene jesu, ali su pružile dostojan otpor i meč završile sa minusom od samo sedam poena – 70:77 (36:42). Veliki napredak s obzirom da je u predtakmičenju susret istih selekcija završen rezultatom 101:74, i da su SAD do finala svoje rivalke pobeđivale sa prosečno 15 poena prednosti …

Moglo je i bolje da je naš glavni košgeter Danirica Nakić imala šutersko veče (slobodna bacanja 13 od 14, ali zato šut za dva poena samo 5 od 17). Slab procenat šuta za dva i tri poena (ispod 35 odsto, nasuprot 44 odsto Amerikanki), donekle je nadoknađen dobrim skokom pod obručima, gde su Slađana Golić (10 uhvaćenih lopti), Razija Mujanović (7) i Polona Dornik (7) bile barem ravnopravne sa rivalkama. Štaviše, Jugoslavija je imala dva skoka više (37 prema 35).

Selektor Milan-Ciga Vasojević pružio je šansu svim igračicama da osete slast igranja u olimpijskom finalu.

Nakićeva je nakon finala izjavila:

– Ja i sada verujem da imamo kvalitet kojim se možemo suprostaviti američkim košarkašicama. Nama popušta koncentracija u pojedinim delovima igre i to nas košta konačnog uspeha. Ali, i srebro na Olimpijskim igrama je nešto vredno.

Tako je, Danirice! Verovati i u nemoguće, korak je ka ostvarenju snova …

JUGOSLAVIJA: Vangelovska, Lakić 2, Lelas, Vild 3, Kvesić, Nakić 23, Golić 13, Dornik 11, Mujanović 11, Bajkuša, Arbutina 5, Milošević 2.

Damir Škaro je nastavio tradiciju uspeha jugoslovenskih boksera na olimpijskim igrama, koji su od Meksika 1968. godine redovno osvajali medalje

Damir Škaro je nastavio tradiciju uspeha jugoslovenskih boksera na olimpijskim igrama, koji su od Meksika 1968. godine redovno osvajali medalje

Jedini bokser koji je ostao u konkurenciji poluteškaš Damir Škaro predao je polufinalni meč Nurmagomedu Šanavazovu iz Sovjetskog Saveza.

U četvrtfinalnoj borbi protiv Nigerijca Akasambe, Škaro je nosio tanje čarape na nogama, pa je dobio žuljeve, koje nije na vreme sanirao. Zbog toga su mu lekari preporučili da ne izađe na ring.

Prema drugoj verziji, koju su širil “hejteri”, Škaro se zadovoljio bronzanom medaljom i nije mu se dalo da eventualno primi neke teže batine od favorizovanog Sovjeta, prvaka Evrope iz Budimpešte 1985. godine …

Učešće džudiste Ivana Todorova na Olimpijskim igrama nije trajalo ni tri minuta. Njega je u kategoriji do 86 kilograma iponom već nakon dva minuta i 57 sekundi borbe porazio Odvođin Balđinjam iz Mongolije.

Baljđinama je već u narednom kolu savladao Holanđanin Ben Spajkers, pa je Todorov ostao bez “repesaža”.

U kategoriji do 74 kilograma rvanja slobodnim stilom, Sejdi je u četvrtom kolu “B” grupe sa 0:3 poražen od Amerikanca Kenija Mandeja, kasnijeg osvajača zlatne medalje u Seulu, a već u sledećem od domaćeg takmičara Jun Ćung-Cea rezultatom 2:4.

Šaban Sejdi je tako eliminisan, ali je Šaban Trstena u kategoriji do 52 kilograma i dalje nemilosrdan prema protivnicima. On je danas u “A” grupi prvo savladao Iranca Mažida Turkana, a onda u rvačkoj poslastici nadjačao najtežeg protivnika u grupi, Bugarina Valenta Dimitrova, trostrukog svetskog šampiona, sa 10:3. Bugarin je pre ovog duela, čak tri puta pobedeđivao Trstenu.

Od preostalih predstavnika, Zoran Šorov u kategoriji do 57, i Čedo Nikolovski u kategoriji do 82 kilograma zabeležili su po jednu pobedu i poraz. Šorov je u grupi “B” pobedio Meksikanca Horhea Olveru (11:1), ali je Južnokorejanac No Ćung-San bio bolji (5:9), dok je Čedo u “A” grupi, nakon poraza “tušem” od Ćia Man-Hsiena sa Tajvana, bio bolji od Senegalca Oumara Ngome sa 6:1.

Obojicu čekaju borbe za mesto u završnici takmičenja.

Odličan je bio rvač Šaban (Trstena), ali i kanuista Šabjan (Ivan). Vladajući svetski šampion u kanuu jednokleku na 10 hiljada metara izborio je finale na 10 puta kraćoj deonici, osvojivši treće mesto u polufinalnoj grupi. Šabjan je u toj disciplini dve godine ranije bio treći na svetu.

Matija Ljubek, četvorostruki učesnik olimpijskih igara, na kojima je osvojio dva zlata i po jedno srebro i bronzu, neslavno je završio svoju reprezentativnu karijeru.

Nakon što zajedno sa Mirkom Nišovićem nije uspeo da se plasira u finale trke na 500 metara, danas njima dvojici to nije pošlo za veslom ni na dvostruko dužoj deonici.

Naprotiv, Ljubek i Nišović su u svojoj polufinalnoj grupi na cilj stigli kao ubedljivo poslednji, peti, sa više od četiri sekunde zaostatka za trećeplasiranom bugarskom posadom, koja je išla u finale.

Stonoteniski par Lupulesku/Primorac obezbedio je još jednu medalju za Jugoslaviju. Oni su se prvo u četvrtfinalu revanširali švedskom paru Mikael Apelgrin/Jan-Ove Valdner za poraz u finalu Evropskog prvenstva godinu dana ranije (2:1, po setovima 21:19, 19:21, 21:19), a onda u polufinalu sa 23:21, 19:21 i 21:15 bili bolji od južnokorejskog dubla Kim Ki-Taik/Kim Van. U borbi za zlato čeka ih isti protivnik kao i u finalu Svetskog prvenstva 1987. godine – Kinezi Cen Longken i Vei Kvangvang.

Ženski par Gordana Perkučin/Jasna Fazlić poražen je u polufinalu od Kineskinja Ci Cimin/Cen Cing (19:21, 21:14, 18:21), pa će u borbi za bronzu na Japanke Miku Hošino i Kijomi Išidu …

Konačno, nastupila su i dva atletičara, ali bolje da nisu. Visašica Biljana Petrović je u Seul doputovala sa ličnim rekordom od 1,96 metra, što je ujedno bio i novi jugoslovenski rekord, ali je u kvalifikacijama sa više nego skromnih 1,80 metara podelila pretposlednje mesto. Manje od nje (1,75 metara) skočila je samo predstavnica Obale Slonovače.

Dvadesetsedmogodišnja Kraljevčanka je kvalifikacije počela na visini od 1,70 metra. Preskočila je zatim 1,75 i 1,80 metar, ali se na toj visini neočekivano i zaustavila.

Mladi Čakovčanin Branko Zorko je u svojoj grupi na 1.500 metara stigao deveti u vremenu 3:45,52 minuta, osam sekundi slabijem vremenu od onog kojim je overio vizu za Južnu Koreju.

Posle samo 30 sekundi prve runde četvrtfinalne borbe u kategoriji do 57 kilograma, kineski bokser Li Dong primio je od Marokanca Abdelahka Ašika udarac koji ga je poslao na pod.

Činilo se da udarac nije bio razoran, ali je Kinez ležao opružen na podu sve dok ringovni sudija nije izbrojao do šest. Tada je naglo skočio, ali sudija je prekinuo meč, jer je procenio da Kinez nije sposoban da nastavi okršaj. Marokanac je duel dobio nokautom.

Nakon meča Lio Dong je izjavio da se odlično osećao, ali da je odlučio da duže leži na podu, kako bi se što više odmorio za nastavak borbe …

Podelite ...

Ostavite komentar